Svirajte mi Jesen stize, dunjo moja
Toga jutra sam stigao putničkom klasompa kući sa stanice časomkroz bašte i prečice znane.A u vojsci sam stekao druga do grobai hroničnu upalu zgloba,suvenir na stražarske dane.
Ušao sam na prstima,mati beše već budna i brzo se prekrstila.Reče: "Prošlo je k'o za čas,baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas,pa će ti svirati a ti ćeš birati."
Svadba beše k'o svadba i šta da se priča -parada pijanstva i kičai poznata cura u belom.Već po redu poželeh im zdravlja i sreće,iz ruku mi otela cvećei sakrila pogled pod velom.
Tad me spaziše Cigani,kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o briga njih.Širok osmeh i zlatan zub:"Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub,nego zapovedi šta ćemo svirati."
Svirajte mi "Jesen stiže, dunjo moja", jesen rana,nek zazvone tambure u transu.Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,al' ja moram čuti tu romansu.
Svirajte mi "Jesen stiže, dunjo moja", al' polakoda mi ne bi koja reč promakla.Sklonte čaše i bokale,razbio bi svet od šaleda je samo slučajno od stakla, dunjo moja
Retko odlazim kući a pišem još ređei slike su bleđe i bleđe.Pa lepe potiskuju ružne,al' nekad poručim piće i tako to krene.Pa stignem u svatove njene,sve prave su ljubavi tužne.
Nikom ne pričam o tome,brzo prođe taj talas, i znam da ću da potonem.Spas mi donose cigani,oni imaju srce za svakog od nas, briga njih.Oni me pitaju, šta da sviraju.
Svirajte mi "Jesen stiže, dunjo moja", jesen rana...