Đorđe Balašević "Мала Видра" Слова песни

Мала Видра

Као шлајер пала недељана лицидерски Нови СадМала риђа видра с Бегејадолуњала у град..

Три се ноћи потом смуцалапо затонима мога сна.Колко вршки је разбуцалато само она зна.

Од тог доба месечарим,кренем шором па свечаримЧуле банде па ми о глави раде,све се чарде због мене упараде..

Само пијандуре банче без тамбуреАл' ко тугује редом лумпујеСтароградске, турске, руске па маџарске..

Јутро ћу спиритиНећу се смиритиДок не нађем стихкоји ме не подсећа на њу..

Еј, уме мраз да врхом ножићана прозор чуда нашараАнђеле.. И звона Божића...И срца с вашара..

Па дослика кућерак и ладолеж на плотуИ онда сневаш сновешто се снују једном у животуВоли се једаред.. Не више..А и то је превише..

Јер од тог доба месечарим,кренем шором па свечаримЧуле банде па ми о глави раде,све се чарде због мене упараде..

Само пијандуре банче без тамбуреАл' ко тугује редом лумпујеСтароградске, турске, руске па маџарске..

Јутро ћу спирити..Нећу се смирити..Док не нађем стих који ме не подсећа на њу..

Од тог доба месечарим,кренем шором па свечаримЧуле банде па ми о глави раде,све се чарде због мене упараде..

Само пијандуре банче без тамбуреАл' ко тугује редом лумпујеСтароградске, турске,руске па маџарске..

Јутро ћу спирити, нећу се смирити,док не нађем стихкоји ме не подсећа на њу

Који ме не подсећа на њу.Који ме не подсећа на...

Маленькая выдра

Как вуаль упало воскресеньена пряничный Нови Сад,маленькая рыжая выдра с Бегеяприпёрлась в город.

Три ночи потом ездила на лыжахпо закоулкам моего сна.Сколько носиков там расщепила,то только ей известно.

С тех пор я лунатик,шляюсь по переулкам и чудю.Слышали (об этом) муз-коллективы под моим руководством,все павильоны из-за меня наряжаются.

Только выпивохи гуляют без тамбуры,но кто в печали, по порядку поют акапеллостароградские, турецкие, русские, венгерские...

Утро истрачу безоглядно,не успокоюсь,пока не найду стих,который не напоминает мне о ней..

Эй, умеет мороз кончиком ножикана окне чудеса изобразить:ангелов и рождественские колокольчики,и ярмарочные сердечки..

Дорисует домик и вьюнок по забору,И тогда увидишь сны,что снятся раз в жизни.Любится однажды, не больше,а и то многовато.

Ибо с той поры я лунатик,шляюсь по переулкам и чудю.Слышали о том все подшефные мои банды,все павильоны из-за меня наряжаются.

Только выпивохи гуляют без тамбуры,но кто в печали, по порядку поют акапеллостароградские, турецкие, русские, венгерские...

Утро истрачу безоглядно,не успокоюсь,пока не найду стих,который не напоминает мне о ней..