Miholjsko leto
Do pola jedan je bilana času klaviraonda korakom merila gradi usput gledala izlogepardon, svoj odraz u njimau kosi još, poput venca,ona molska kadencamala vračka da upravo taduz caffe Kibic polaganonadođe on, kao plima
Ref.Tajne su tu zatoda ih neko naslutipostoji reč koja vreditek kad se odćutiBogu je kanuo čajsvud je prsnuo sjaj
Jedan platan će ostati zlatanona kroz smeh čvrstosvoju kajdanku stišćene drhti on, to je samoto uvelo lišćeblaženo Miholjsko letojedno i sveto za njih
A on je nosio naglassvojih skoro osamnaestsve češće mu govore vibegeš u grudima udarabije u bronzane žiceu džepu sretni staklenacko ono novčić i zdenacmala vračka da nestanu svia ona bane k'o lupeži prospe mu kosu u lice
Kao osrednji klošarmalo prosed i prostarna uglu sam zastao samne tako dobar oktobari misli sve u ruskom štimua, onda shvatih, na prepadda te volim, ko nekadvreme samo raspiruje plamu meni miholjsko letoto prkosno Sunce pred zimu