Sveti bes
Njen duh je slobodansa drugom decomručicama od blataželi da dohvati suncei zagrli k'o brata
Ono joj šapuce tajneo zemlji iza ogledalaako u bajku veruješnije se uzalud ispredeladuga je tvoja pruga
S druge stranečeka više od ćupatvoje oči su krilavode te svudadodirni dlanom grudi
Nije to srce što kuca, neto snovi stidljivokuckaju spoljada ih pustiš unutratvoji prsti su kistovi
Oboji ljude što se bojeda kroz temperamentod crne tempereudahnu polen iponovo se rode
Tad će imati pogled vodenoprosti im, nacrtat' cešsebi osmeh opet
Hiljade svitaca u ovojvečeri su tvoji fenjeritako je lako leteti kad dete sinek' lebde snipreko zaspalih ulica
Kišna muzika noćas birada budeš tas notama rosnim u kosinavuci kostim od tilai već si plava vila
Pogledom oživljavas lutkasledećeg sekundatvoj meda ti kažečekao sam te, vodim tegde ne znaju jecaje
Skok visoko iznad krovaeto vas na repu zvezdeon šapicom cepa nebokud' me vodiš, medone vidim te, ludice
Oblaka pune trepavicestani, vidim žeraviceil' to ljudima svetli licestotine, stotine ljudileti ka nama
Na čelu povorkeono su tata i mamapoput vetra lakakoktel smeha i plačakorača ka njima
Blistava kakva nikad nije bilai sad im prašta što su otisliovde je toliko lepšesve je od sreće i pesmeal' odjednom, sve se trese
Iza planina, pomalja seružna glava džinasvi ljudi oko nje postajuljudi od dima i nestajuostaje sama
I tad u licu zlog džinaprepoznaju lice svog stricai na komade puca slika
Staklići razbijene maštezarivaju se u očipeku je i najzad vidiisto što i svake noćiogromno telo nad njom
Dahtanje s mirisom rakijehrapavi jezik od kojegse ježi a svuda jelepljivi znoj i bolta stvar, mač sto sečesve čedno u njoj
Prljavi prsti u njenim ustimadrhtaj u butinamaona vrišti u sebiručicu pruža ka medial' hoce li je čuti sada
Od suza ga ne vidi jasnoa tako strašno boli jeuzmi me medomedice moj, vodi memolim te
Al' nemi lutak ravnodušnogleda staklenim očimasrce se izgubilo ispod plišautonulo u ništa
O zidovi dobuju samostričevi uzdasi i kisai noc je gluvai sve od spolja guta tisina
Ref.Sveti bes, moje svemoj bol, moj celi svetsveti bes i šta je grehposle il' prepo svoje vraća se
Pedeset mu je godinadok napolju oluja besnisedi u foteljilista knjigu, sad jena pesmi gavran
U pesmi pominje se samaczamah krila i noczloslutna ptica štoje samcu jedini gost
Noć kao ova, samac kao onali gavran, gavran samoje u pesmi tojsamo ludost, tostvarno ne moze biti ma, ne
Prijatno pucketa kaminon nastavlja vino pitiu taj čas, zakuca nekočovek se stresemagla mu je nekog dovela
K'o gavrana iz pesmepremda za drustvom ne čezneipak otvara vratai pred njima ugleda mladićasatkanog od mraka
Crni mantil, duga kosatamne oči i beste oci koje mu se zabadajuravno u sveston htede nešto da kaze
Al' mu zafalise reči tadsevnu munja, kadi mladićeva pesnicajoš jedna, pa još jednačovek se nađe na podu
Dok skupa s mladićemjeza i tama ušetaše u sobučovek na sebi oseti nogui pogled s visinei tada bespomoćno kriknu
Ti, prokleti kurvin sinei to beše varnicastrela u mladićevo srceko zna zašto, on vrisnui navali coveka da tuče
Krvnički, demonskibez milosti, čime i gde stignečovek pljuje krvurlici se gube ispod čizmeonog trena kad munasloni pištolj na slepočnicu
Čovek shvati da mladićnema kočnicu i da je krajdok kašlje sopstvene zubepokusava da pita zaštoal' mladić progovorisam i beše jasno
Kako ti se sviđa da budešs ove strane strahatebi, koji si sejao strahkako ti je sadada li ti se vrti film
Sve sekvence kad je mučisi kadar kad ti je dosadilapa je više ne želiš u kućislika nje same na ulicidok je slomljeno nebo lilo
Ti, ti bedniče ne znaššta je posle bilonisam ja kurvin sinja sam sin stotine bednikatakvih poput tebe
Što su joj bili nada jedinada nekako izdržava sebea potom i sinaza sitan novacženska toplina uzcašu jeftinog vina
Na kraju je dokusurila sidaal' ima i veći bolda se rodiš sa sidomajde zamisli torodio sam se sa hiv-om
Al' ću umreti s osmehomovo je tvoj krajti završavaš mojom osvetomtupo klik, tajacpa jedan urlik u prazno
Kao što je i pištoljbio prazan, smešise mladić u tamnomsad si samo senka jadničeništavan pred strahom
Dželat tebi nećubiti ja već životzvaćes ga kaznomi tad na svetlu blesnuigla sa šprica
Što ga lagano izvučeiz džepa mladić, mračnog licazari ga sebi u venui bez žurbe istoči sok mržnjekapi svetog besašto njime oduvek struje
Sablasno se osmehnunapolju sevnuon mu zabi špric u vratubrizga svoju krvi to bese šah-mat
Mladić odšeta u mraki ostaše samo uzdasi stricaal' noć je gluvai sve od spolja guta tišina
Ref