Stihija
Ne tražiš me dugo sama boriš se,paziš da ne uhvatim ti trag.Svoje poraze svima lako sakrićeš,al' bi poznao te neko davno drag.
Ja ne tražim te, umem da ti pobjegnem,pazim da ne pomislim na nas.Moje poraze niko ne primjećuje,to sam samo tebi pričao na glas.
Al' dođu mi dani kad u vazduhu te ipak osetim na čas,i znam da plačeš tiho što život nam prolazi bez nas.
Kao stihija ceo život pred očima,sad vidim ti i ja, šta smo imali nekada.Jedan svet je pukao na sveta dva,sad pusta, a nedodirljiva.