مدينة العشاق
في كوكب بعيدمدينة للعشاق فقطتتألق النجمات عندهم بشكل مميزو السماء عندهم لها زرقة أكثر
وللبحار هناك جدران بيضاءوداعة و سعادة بيضاءلا يتشاجرونلا يتجادلونإنما يغنون لبعضهم البعض
دعنا نجلس ونسكتوالكل يتخطى أنانيتهفيتبدد الغضب ويتلاشى الحزن
دعنا نجلس صامتينلا نحتاج للكلماتنحن المذنبون والعشق على حق
لو رأيت تلك المدينةلو نسيت كل القسوةلن تجرحك كلمات تافهة
و لن تعذبني بخصامك
فلنضئ سبيلنا للأبدبضوء المدينة الأبيضدعنا بكوكبناو يقولون لا وجود لهذا الكوكب
Πόλη των ερωτευμένων
Σε ένα μακρινό πλανήτηυπάρχει μια πόλη ερωτευμένων ανθρώπωντα αστέρια του φωτίζουν με ένα ειδικό φώςΟ ουρανός είναι πιο γαλανός για αύτους
Λευκοί τοίχοι πάνω στη θάλασσαΛευκή ηρεμία και ειρήνηοι άνθρωποι δεν μαλώνουνοι άνθρωποι δεν φιλονικούνοι άνθρωποι τραγουδούν ό ένας στον άλλο
Ας καθίσουμε,ας ηρεμήσουμεόλα θα περάσουν μόνα τουςο θυμός θα λιώσει,και η θλίψη θα φύγει
Ας καθίσουμε,ας ηρεμήσουμεδεν χρειάζονται λόγιαεμείς είμαστε ένοχοι και η αγάπη είναι σωστή/αληθινή
Αν βλέπεις εκείνη την πόληθα συγχωρέσεις τις προσβολέςδεν θα με προσβάλεις με άδεις λέξειςη με κάποια φιλονικία
Ας το αφήσουμε να μας φωτίζει για αιώνεςτο φως της λευκής πόληςΑς τους να λένε πως στον πλανήτη μαςδεν υπάρχει αυτή η πόλη
Grad zaljubljenih
Na dalekoj planetiGrad je zaljubljenih ljudi.Zvijezde njima posebno svijetle,Nebo je njima plavije.
Bijeli zidovi iznad mora,Bijeli spokoj i ugoda.Ljudi se ne svađaju,Ljudi se ne sukobljavaju,Ljudi jedni drugima pjevaju.
Sjednimo, šutimo,Sve će proći samo od sebe,I otopit će se ljutnja, i tuga će nestati.
Sjednimo, šutimoNisu potrebne riječi.Griješimo mi, a ljubav je u pravu.
Ako taj grad ugledaš,Odmah zamjerke oprostiš,Nepromišljenom riječju mene nećeš povrijediti,Svađom uvrijediti.
Put neka nam zauvijek osvjetljavaSvjetlost bijeloga grada.Uzalud govore, da na našem planetuTakvoga grada nema.
A szerelmesek városa
Egy távoli bolygónVan egy város, a szerelmesek városaA csillagok fényesebbek,Számukra az ég és kékebb.
A fehér sziklák emelkednek a tengerszint felett,A fehér sugároz béket és lelki nyugalmat,Az emberek nem dühösek,Az emberek nem vitatkoznak,Az emberek énekelnek egymásnak.
Ülj le, hallgassMinden elmúlik magától,És olvad a düh és a szomorúság.
Ülj le, hallgassNincs szükség a szavakra,Tévedünk, de a szerelem helytálló.
Ha látod ezt a várost,Azonnal bocsáss meg minden vétket,Ne sértegess üres szavakkal,Ne bosszantsd a szemrehányásokkal.
Örökre vezessen bennünketA világos fehér város.Hadd mondják, hogy a mi bolygónkonEgy ilyen város nincs.
Įsimylėjelių miestas
Yra tolimojoj planetojĮsimylėjusių žmonių miestas.Žvaigždės jiems ypatingai šviečia,Dangus jiems žydresnis.
Baltos sienos virš jūros,Balta ramybė ir jaukumas.Žmonės nesipyksta,Žmonės nesiginčija,Žmonės vieni kitiems dainuoja.
Pasėdėsim, patylėsim,Viskas praeis savaime,Ir pyktis ištirps, ir liūdesys pranyks.
Pasėdėsim, patylėsim,Žodžiai nereikalingi.Kalti mes, o meilė teisi.
Jeigu tą miestą išvysi,Iškart atleisi skriaudas,Žodžiu bergždžiu manęs neįžeisi,Vaidais neįskaudinsi.
Kelias mums amžiams nušvisBaltojo miesto šviesa.Tegu sako, kad mūsų planetojŠitojo miesto nėra.
Stad van verliefden
Er is op een verre planeeteen stad van verliefde mensenSterren schijnen speciaal voor henEn voor hen is de hemel blauwer
De witte muren bij de zeeDe witte rust en kalmteMensen die niet strijdenMensen die niet ruziënMensen die zingen voor elkaar
Laat ons zitten, laat ons zwijgenAlles gaat vanzelf voorbijDe woede smelt en 't verdriet dat wijkt
Als je die stad zietvergeef je meteen alle beledigingenMet lege woorden raak je me nietnoch beledig je me met ruzie
Laat ons voor eeuwen schijnenhet licht van de witte stadLaat hen praten, die zeggen datdeze stad op onze planeet niet is*
Град заљубљених
Постоји на далекој планетиГрад заљубљених људи.Звезде за њих посебно светле,Небо је за њих плавље.
Беле стене над морем,Бели мир и спокојЉуди се не свађају,Људи се не расправљају,Људи један другом певају.
Седимо, заћутимо,Све ће само проћи,И нестаће бес, и бол ће отићи
Седимо, заћутимо,Речи нису потребне.Криви смо ми, а љубав је у праву.
Ако тај град видиш,Одмах ћеш опростити увреде,Непромишљеном речи нећеш ме увредити,Свађом ме нећеш наљутити.
Пут ће нам заувек осветљаватиБелог града светло.Нека говоре да на нашој планетиТог града нема.
Aşıkların şehri
Uzaktaki bir gezegendeAşık insanların şehri var.Yıldızlar onlara farklı bir şekilde parıldar,Gökyüzü onlar için daha mavi.
Denizin üzerinde beyaz duvarlar,Beyaz bir huzur ve rahatlık.İnsanlar dargın değildir,insanlar tartışmaya girmez,İnsanlar birbirlerine şarkı söyler.
Oturalım, susalım,Hepsi kendiliğinden geçer,Nefret erir gider, hüzünler biter.
Oturalım, susalım,Kelimelere ihtiyaç yok.Suçluyuz biz, sevgi ise haklı.
O şehri görürsen,Gücenikliğini unutursun,Boş sözlerle beni incitmezsin,Küskünlüğünle beni küçük düşürmezsin.
Yolumuzu ilelebet aydınlatırBeyaz şehrin ışığı.Bırak bizim gezegenimizdeO şehir yok desinler.