Dağılmış eşyalar dört bir yanaSessizliğimiz uykusuzluktan değilToplasan iki kişi eder miyiz halaBeni biraz böyle hatırla
Biliyorum birkaç kere açılmaz hiçbir bavulBiliyorum çalışmaz saatler geriBu ev, ev değil artıkBiliyorum çok üzgünümKarşımdasın ama bak yoksun burada
Hatırlaa kaybettiğin herşey gibiYalancı bir korkak belkiBöyle hatırlaSarılıp kendine sıkıcaBu hayat benim değil deBeni biraz da böyle hatırla
A holmijaink szanaszét szórva,Nem azért vagyunk csendesek, mert keveset alszunk,Lehetünk mi még ugyanaz a két ember?Így emlékezz rám még egy kis ideig.
Tudom, hogy nincs bőrönd, mit sokszor ki lehetne nyitni,Tudom, hogy az óra nem jár visszafelé.Ez a ház már nem az otthonom,Tudom, és nagyon sajnálom.Előttem állsz, mégsem vagy itt.
Emlékezz rám, mint minden másra, mit elvesztettél.Talán gyáva vagyok és hazug.Így emlékezz rám.Öleld át magad szorosan,De ez nem az én életem,Így emlékezz rám még egy kis ideig.
放り出されたものが四方に散らばり僕らが黙っているのは 寝不足だからじゃない君が集め直せば 二人に戻れるだろうか、まだ僕を少しでもこんな風に思い出して欲しい
分かっているよ 一度も開けられていないスーツケースはないのを分かっているよ 動かない時計を残してこの家は もはや家じゃない分かっているよ、僕はとても悲しいんだ君と向かい合っているのに ああ 君はここにいないから
思い出せ 君が失った全てのものみたいに一人の異邦人 一人の怖がりとして *こんな風に思い出せよ君自身をきつく抱きしめて「この命は自分のものじゃない」と言うんだそうして少しでも僕を思い出してほしい
Naše stvari su razbacane na četiri straneNaša tišina nije od nesaniceAko sakupimo, da li ćemo još uvek moćida ostanemo dve osobeMalo me se sećaj tako
Znam, ni jedan kofer ne može se otvoriti nekoliko putaZnam, sati koji su otkucali ne mogu da se vrateOva kuća više kuća nijeZnam, žao mi jePredamnom si, ali pogledaj više nisi ovde
Sećaj se, kao i sve ostalo što si izgubilaMožda kao lažljiva kukavica ćeš se setitiZagrli sebe čvrstoMož život više nije mojMalo me se sećaj tako