لابسة الاسود
لقد استسلمتلا اعرف بمن اثقلذالك صممت محارهتحفظني بعيد عن الجنه والناروضربت نفسي بالارضلكي اجعل كل جسدي يعلمنعم لقد اغلقت قلبيلقد كنت اسيرا للظلام
ولقد وجدتني البس الاسودمختبئة بعيدا في الخلفالحياة كسرت قلبي الى اجزاءواخذت يداي بيداكوبدئت بتكسير جدران صدفتيوغطيت قلبي بقبلاتك
اعتقدت ان الحياة تخلت عنينسيت دموعي وانكرت صرخاتيالحياة كسرت قلبي وروحيوبعدها اتيت وعارضت طريقيانت قمعت خوفي , وانت صنعت ضحكتيوبعدها غمرت قلبي بالقبلات
لقد كنت بالاسفل من اجل التعدادلقد كنت بالاسفل لقد كنت خارجاولقد ضعت تمامانعم لقد كنت خائفا لقد كنت ممزقواخذت لتلك الليلهكنت قد اعطيت لمعركةوأنا انزلق إلى مزيد من الانخفاضوسعرت مثل كأني اغرق
ولقد وجدتني البس الاسودمختبئة بعيدا في الخلفالحياة كسرت قلبي الى اجزاءواخذت يداي بيداكوبدئت بتكسير جدران صدفتيوغطيت قلبي بقبلاتكاعتقدت ان الحياة تخلت عنينسيت دموعي وانكرت صرخاتيالحياة كسرت قلبي وروحيوبعدها اتيت وعارضت طريقيانت قمعت خوفي , وانت صنعت ضحكتيوبعدها غمرت قلبي بالقبلات
لقد كنت فاقدة للأمل ومكسورةوانت فتحت الباب من أجلينعم لقد كنت مختبئة وانت جعلت الضوء ينير حياتيوالان انا ارىما تفعله للجرحىما لم يتمكن منانت اطلقت سراحهممثل فراشة تقبل عين طفل
Obucena u crno
Odustala sam...Nisam znala kome da vjerujemStvorila sam ljusku oko sebe,čuvala me od raja i pakla
Dotakla sam dnoTo je bilo sve što sam znalaDa,zaključala sam svoje srceBila sam zarobljena u mraku
Našao si me obučenu u crnoSakrivenu tamo nazadŽivot mi je slomio srce na komadeUzeo si moje ruke u tvoje
Srušio si zidove oko menePrekrio mi srce poljupcimaMislila sam da je život prošao pored menePropustila sam suze, odmaknula svoje vapaje
Život mi je slomio srce, moj duhI onda si se našao na putu momUgušio sve moje strahove,nasmijao mePrekrio mi srce poljupcima
Odbrojavala sam...Bila sam na dnu,iscrpljenaIzgubih sve..Bila sam uplašena,iskidana
U toj sam noćipredala se borbiSkliznula sam nižeOsećala da se davim
Našao si me obučenu u crnoSakrivenu tamo nazadŽivot mi je slomio srce na komadeUzeo si moje ruke u tvoje
Srušio si zidove oko menePrekrio mi srce poljupcimaMislila sam da je život prošao pored menePropustila sam suze, odmaknula svoje vapaje
Život mi je slomio srce, moj duhI onda si se našao na putu momUgušio moje strahove,nasmejao mePrekrio mi srce poljupcima
Bila sam bez nade i slomljenaTi si mi otvorio vrataObasjao si mjestotamo gde sam se skrivala
I sada vidim,To radiš za ranjeneOno što oni ne bi mogliOslobadas ih kaokad leptir poljubi detes tugom u očima
Feketébe öltözve
FeladtamNem tudtam kiben bízhatokKreáltam egy burkotAmi megvéd mennytől és pokoltólMélyponton voltamMinden volt-e amit tudomásul vettemIgen, bezártam a szívemBebörtönzött voltam a sötétség által.
Refrén:Feketébe öltözve találtál rámBujkálva ott egész hátulAz élet apró darabokra törte a szívemA kezeidben tartottad a kezeimetElkezdted lerombolni a falaimatÉs a szívemet csókokkal borítottad beÚgy gondoltam az élet ellehetetlenített engemHiányoltam a könnyeimet, tudomást sem vettem a sírásomrólAz élet összetörte a szívem, a lelkemAztán te keresztezted az utamatCsillapítottad a félelmeimet, megnevettettélAztán csókokkal borítottad el a szívem
Az utolsókat rúgtamLent voltam és ki voltam merülveÉs mindent elvesztettemIgen, ijedt voltam és döntésképtelenMegszoktam az éjszakákatBeletörődtem a harcbaÉs sokkal lejjebb csúsztamÚgy éreztem süllyedek.
Refrén.
Reményvesztett és törött voltamTe kinyitottad nekem az ajtótBujkáltam, és te beengedted a fénytÉs most látomHogy olyanokat teszel meg a sérültekértAminek azok nem is tűnhetnekSzabaddá tetted őketMint ahogy egy lepke megcsókol egy gyermeket szomorúsággal a szemében.
Obučena u crno
Odustala sam...Nisam znala kome da verujemStvorila sam ljusku oko sebe,čuvala me od raja i pakla
Dotakla sam dnoTo je bilo sve što sam znalaDa,zaključala sam svoje srceBila sam zarobljena u mraku
Našao si me obučenu u crnoSakrivenu tamo nazadŽivot mi je slomio srce na komadeUzeo si moje ruke u tvoje
Srušio si zidove oko menePrekrio mi srce poljupcimaMislila sam da je život prošao pored menePropustila sam suze, odagnala svoje vapaje
Život mi je slomio srce, moj duhI onda si se našao na putu momUgušio sve moje strahove,nasmejao mePrekrio mi srce poljupcima
Odbrojavala sam...Bila sam na dnu,iscrpljenaIzgubih sve..Bila sam uplašena,iskidana
U toj sam noćipredala se borbiSkliznula sam nižeOsećala da se davim
Našao si me obučenu u crnoSakrivenu tamo nazadŽivot mi je slomio srce na komadeUzeo si moje ruke u tvoje
Srušio si zidove oko menePrekrio mi srce poljupcimaMislila sam da je život prošao pored menePropustila sam suze, odagnala svoje vapaje
Život mi je slomio srce, moj duhI onda si se našao na putu momUgušio moje strahove,nasmejao mePrekrio mi srce poljupcima
Bila sam beznadežna i slomljenaTi si mi otvorio vrataObasjao si mestotamo gde sam se skrivala
I sada vidim,To radiš za ranjeneOno što oni ne bi mogliOslobadjaš ih kaokad leptir poljubi detes tugom u očima
Siyahlar Giymiş
Vazgeçmiştim.Kime güveneceğimi bilemiyordum.Ben de bir kabuk inşa ettim,kendimi cennetten ve cehennemden korumak için.Ve en dipteydim.Kendime hatırlattığım tek şey buydu.Evet kalbime kilit vurdum.Karanlık tarafından hapsedildim.
Beni siyahlar giymiş şekilde buldun,arkamdaki yoldan saklanırken.Hayat kalbimi paramparça etti.Elimi ellerinin arasına aldın.Duvarlarımı yıkmaya başladınve kalbimi öpücüklerle sardın.Hayatın beni es geçtiğini düşünüyordum,gözyaşlarımı görmediğini,ağlayışlarımı göz ardı ettiğini.Hayat kalbimi,ruhumu parçaladı,ve yollarımız kesişti.Korkularımı bastırdın, beni güldürdün.Sonrasında kalbimi öpücüklerle sardın.
Kendimde değildim.Moralim bozuktu,bitmiştim,ve her şeyi kaybetmiştim.Evet korkmuştum,paramparçaydım.Geceye sığınmıştım.Mücadele etmekten pes etmiştim,ve yere düşmüş gibiydim.Sanki boğuluyormuş gibi hissediyordum.
Beni siyahlar giymiş şekilde buldun,arkamdaki yoldan saklanırken.Hayat kalbimi paramparça etti.Elimi ellerinin arasına aldın.Duvarlarımı yıkmaya başladınve kalbimi öpücüklerle sardın.Hayatın beni es geçtiğini düşünüyordum,gözyaşlarımı görmediğini,ağlayışlarımı göz ardı ettiğini.Hayat kalbimi,ruhumu parçaladı,ve yollarımız kesişti.Korkularımı bastırdın, beni güldürdün.Sonrasında kalbimi öpücüklerle sardın.
Umutsuz ve kırgındım.Sen bana bir kapı açtın.Evet saklanıyordum ve sen bana ışık tuttun.Ve şimdi anlıyorum,bunu tüm yaralı insanlara yaptığını,onların olamadıkları her şeyi.Onları özgür bıraktın,minör anahtarını arayan bir çocuğu öpen bir kelebek gibi.