Život je more
Život je more, pučina crna,po kojoj tonu mnogi što brode.Nije mi srce plašljiva srna.Ja se ne bojim velike vode.Lome me vali, nose me struje.Oseka sreće, a tuge plima.Šiba me nebo bičem oluje,al' još se ne dam i još me ima.
U jutra rana plaše me senkeminulih dana.Sećanja mutna kao u laži,kao u snu...
Ipak se borim, ipak se nadam,sve manje letim, sve više padam,i sve su jače ruke sto me vuku dnu...
Možda će žena svilenog bedra,koja me zove i pruža ruke,uliti vetar u moja jedra,do nove žene do nove luke.
Život je more...