Tunel
TUNEL
Refren:Zamislida nismo komplikovani.Da sam ja manje ja. Da si ti manje ti.Menjaj sebe da se nađemo u tački. Samo, ko će onda biti ti ljudi?
Strofa:Nije lepo silaziti u čoveka.Klizavi stepenici, šiljci i memla.De, da ti kažem koju o kraju tunela.Šta su svetla, o kojima patetika baljezga.Ako ima svetla, tunel ima kraja.Ako ima kraja, tamo stoji neko.Ironija je što odande gleda u tvoje mesto,sjeban kao ti. A misli da si svetlo.I onda krene. I onda kreneš.I bude sreće kad sveća sveću sretne.A kad iščile, kad u kosti uđe led,po mraku napipavaš samo razliku i jed.I krišom, osvrćeš se preko ramena.Na svom kraju tunela umišljaš crveni tepih.I mic po mic, sve više nedostaješ sebi.Prezireš slabost koja vam kože lepi.I onda kreneš. I onda vreme.I bude sreće kad se ukotviš u sebe.A onda shvatiš, sjebao si usud:to više nisi ti, to je samo kusur.
Refren:Zamislida nismo komplikovani.Da sam ja manje ja. Da si ti manje ti.Menjaj sebe, da se nađemo u tački. Samo, ko će onda biti ti ljudi?Večeras, negde si koketna. Svi te redom žele. Nigde nisi srećna.A u stvari, oboje smo još nasred tunela.Daj, zajebi sve. Slomi se.I budi...