Jedan
Živim u senci senke tvoje senkeI znam da znašJoš uvek šminkam stvarnostTvojom bojom, jer drug'čije ne umemNe razumem, ne želimPred lažnim svetom celimDa se lažno veselimTo nije osmeh, to je grčLjudi su slepi, lepi daniNasmejani, za tebeZa mene skiceDruge duge uliceSrce skitnice zgaženo nehoticeJa znam da znašJer u svim snovima ti vrtimSve te prazne reči praznim danimaNestaješI priča odavno nije ferLepotica i zverSuviše razno, sve je praznoPrazno je zarazno, neprolaznoVraćam se njima, zar mislišDa se stvarno ponosim timeU mojoj glavi posle svegaSve one nemaju čak ni imeSamo te oči posečene vetromKoje sjaje baš kao i mojeZnam da znašAl' ne vidiš, i ne čuješI ne znaš koje male stvari se brojeI dok porazi se rojePlašim se da priznam da postojišRane gnojeI da mi fališFali mi dodir, fale mi rečiFali mi osmeh, fali mi liceFale mi laži, fale sitniceDosta krivicePtice selice nestajuJa ostajem iSvi ti pogledi me plašeProkleti srećni zagrljeni ljudiTe uloge su bile našeSamo moje i tvojeA gde smo sadGledaj u mene, nema meneSamo sene uspomeneSamo tragoviKoliko dobiješ, toliko dašTi nisi smela, znam da znašZnam da znaš, znam da znaš
Refren: 3xJedan životGde prestajem jaGde počinješ tiJedna ljubavGde stali smo miGde sad su drugi
I reci šta je to ponosŠta je to sramNe želim da znamI kad se svet srušiNa starom mestuBiću sam
Sve suze sveta sprala je kišaNa kraju nisi ni siguranDa si uopšte plakaoNiti da si dno dotakaoA nagao kakav jesamSlagao sam sebe da si lažI vratio se svojim starim stazamaAli ni svi peroni svetaNimalo me nisu promeniliI dalje isti blejer iz blokaUvek mastarskog okaNikad izvan svog tokaMikrofon i dalje rokamNa putu do toka luka srećeI dan je taj što me varaPlavetnilo neba misli skrećeA onda padne noćProkleto dugi satiSakatim srcem shvatimSitnice, ponos, inatiNeće mi dati da da pratim tragA znam, sve je ništaSlomiću kazaljke, vreme će statiKosmos će čekatiDa samo umem da te vratimTražim te, sanjam te, pijanim očimaU noćima, u tuđim licimaU stanovnicima nekih drugih svetovaGde je našMičem usnama bez glasaDok pada zaborava plaštĆutim, jer znam da znašUvek si znala, i uvek znašTi, jedina moja devojkoOdavno nisi jedinaSvaka sekunda kao godinaAl' barem znam na čemu samI barem znam da nema nasI spreman sam da budem nasmejanPred svimaIako te kad sam soloI dalje oblikujem od oblaka dimaI kroz paučinu vraćam daneKad smo ti i ja još bili timOprosti, što nemam snage da te slažemDa ti želim sreću sa njimA i šta će ti to od meneSve uspomene sa kaputa stresiSamo budi to što jesi, tu gde siŠta god da se desi, ti budi okI nikad ne saznaj kako to boliKad nekoga voliš, a mrzišKad mrziš, i volišI lomiš se da izdržišOstaje nada da će nekad negde nekoHteti da shvati meneMoja lutanja, maštanja i sanjanjaI znati da ih pratiI ko znaMožda jednom nađeš meTamo gde prestajem jaGde počinješ tiGde stali smo mi, gde sada su drugiAli srešćeš samo strancaSlučajnog prolaznika i pogled ledenIako te je taj neznanac nekadaVoleo više od sebe..