Noć kad je Tisa nadošla
Spalio je juli senoa Tisa nezapamčeno opalai otkrila sprud kraj šlepak'o stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio lađarpolu Rumun, polu Mađar, besni kerprema meni nikad zaonekako je znao, da mu volim kćer
Bodom sitnim kao prezlamoje ime je izvezla, stidljivoplavim koncem na gaćicei pod karner spavačice, jedva vidljivo
Skrila čamac mlada trskakoju možeš sa dva prsta povitimolila se Bogu sušeda što duže ne da im otploviti
REFTu noć je Tisa nadošlaa na njoj nošnja raskošnasamo sandalice, prstenčići u kosi venčić od ivanjskog cvećapa ipak, nije nesreća što me se ona ne sećama kakvi, nesreća je što se ja nje sećam
Nastavila voda rastinije htela naglas kazti, a znala jedrugog jutra sve po staromal' nikad da slađe garov zalaje
Zaklela me da je čekamda će me se cela veka sećatina promaji žar malakšeima l' išta lakše neg' obećati
Ref.