Anita
Dal' se bar ponekad seti?Plašim se da ne...Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve:Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac,A kulise... Zavejani grad...Vodila me kud je htela... Dobar sam ja gostVerešmarti, Citadela, i Lančani mostZavejani Trg Heroja... Gde poželeh da je moja,I da uvek bude kao tad.
Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvarMolila me da joj pišem jednom barZateklo je jutro snežno same zvezde dveLjubila me nežno, k'o nijedna pre.
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag,Zavejanom ulicom Sent Haromšag.Plašila me slutnja neka,Znao sam od pre...Sve izgleda izdaleka drukčije.
Srce malo jače bije kad se setim njeA Listove rapsodije bude stare sne.Eh, da mi znati gde je,Dal' se seti kada veje,Il' u inat drugog ljubi tad?
Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvarMolila me da joj pišem jednom barZateklo je jutro snežno same zvezde dveLjubila me nežno, k'o nijedna pre