Mrtvi...
Od loših vesti i reklama prognan, utekoh na treći programGde je, nekim čudom, tekla poznata burleska...Svi oni gegovi i lica ista... Slikovnica što se lista...Setno, ko na dnu škrinje nađena sveska...Osmeh se zaledi na čas... Gde su sad Laurel i Hardi...I ovaj ljuti zrika... I njegov beli psić?
O, svi su mrtvi... Odneseni...Bršljan je davno prekrio stih...Od zla i briga su rešeni...Al divna ludost ko oreol još rominja oko njih...
Bila je berba... Osta fotka od nje... Leto neznano gospodnje...No, uglavnom, ta su burad otkad popijena...ćale s kačketom, čuvenim, od tvida, putunju sa leđa skida...Deda pred vranca spušta otkose sena...U smeđoj senci bresaka samo po bluzi poznam majku...I ko da čujem mobu... I kikote niz drum...
Al svi su mrtvi... I blaženi...Bršljan je davno prekrio stih...Od zlih vremena su spašeni...A trag poštenja i dobrote ko oreol još rominja oko njih...
U godišnjaku škole važna lica šmekera i bubalica...Ali samo jedan moto: Drži se, Planeto...Sanjari... Genijalci...Šampioni... Žrtvovani ko pioni...Pale su zastave u četrdes petoj...Kadgod ih sretnem, žale se... Sapuću ko zaverenici...Al pijan dah je vetar što zmaja ne diže...
Ma, već su mrtvi... A hodaju...Ja nisam rođen da čekam smak... Moj život nije na prodaju...A kad pleteš svoj oreol za to i nema mesta boljeg nego mrak...