Sergey Yesenin "Черный чедвек" paroles

Traduction vers:enrosr

Черный чедвек

Друг мой, друг мой,Я очень и очень болен.Сам не знаю, откуда взялась эта боль.То ли ветер свиститНад пустым и безлюдным полем,То ль, как рощу в сентябрь,Осыпает мозги алкоголь.

Голова моя машет ушами,Как крыльями птица.Ей на шее ногиМаячить больше невмочь.Черный человек,Черный, черный,Черный человекНа кровать ко мне садится,Черный человекСпать не дает мне всю ночь.

Черный человекВодит пальцем по мерзкой книгеИ, гнусавя надо мной,Как над усопшим монах,Читает мне жизньКакого-то прохвоста и забулдыги,Нагоняя на душу тоску и страх.Черный человекЧерный, черный...

"Слушай, слушай,-Бормочет он мне,-В книге много прекраснейшихМыслей и планов.Этот человекПроживал в странеСамых отвратительныхГромил и шарлатанов.

В декабре в той странеСнег до дьявола чист,И метели заводятВеселые прялки.Был человек тот авантюрист,Но самой высокойИ лучшей марки.

Был он изящен,К тому ж поэт,Хоть с небольшой,Но ухватистой силою,И какую-то женщину,Сорока с лишним лет,Называл скверной девочкойИ своею милою".

"Счастье,- говорил он,-Есть ловкость ума и рук.Все неловкие душиЗа несчастных всегда известны.Это ничего,Что много мукПриносят изломанныеИ лживые жесты.

В грозы, в бури,В житейскую стынь,При тяжелых утратахИ когда тебе грустно,Казаться улыбчивым и простым -Самое высшее в мире искусство".

"Черный человек!Ты не смеешь этого!Ты ведь не на службеЖивешь водолазовой.Что мне до жизниСкандального поэта.Пожалуйста, другимЧитай и рассказывай".

Черный человекГлядит на меня в упор.И глаза покрываютсяГолубой блевотой.Словно хочет сказать мне,Что я жулик и вор,Так бесстыдно и наглоОбокравший кого-то.

. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .

Друг мой, друг мой,Я очень и очень болен.Сам не знаю, откуда взялась эта боль.То ли ветер свиститНад пустым и безлюдным полем,То ль, как рощу в сентябрь,Осыпает мозги алкоголь.

Ночь морозная...Тих покой перекрестка.Я один у окошка,Ни гостя, ни друга не жду.Вся равнина покрытаСыпучей и мягкой известкой,И деревья, как всадники,Съехались в нашем саду.

Где-то плачетНочная зловещая птица.Деревянные всадникиСеют копытливый стук.Вот опять этот черныйНа кресло мое садится,Приподняв свой цилиндрИ откинув небрежно сюртук.

"Слушай, слушай!-Хрипит он, смотря мне в лицо,Сам все ближеИ ближе клонится.-Я не видел, чтоб кто-нибудьИз подлецовТак ненужно и глупоСтрадал бессонницей.

Ах, положим, ошибся!Ведь нынче луна.Что же нужно ещеНапоенному дремой мирику?Может, с толстыми ляжкамиТайно придет "она",И ты будешь читатьСвою дохлую томную лирику?

Ах, люблю я поэтов!Забавный народ.В них всегда нахожу яИсторию, сердцу знакомую,Как прыщавой курсисткеДлинноволосый уродГоворит о мирах,Половой истекая истомою.

Не знаю, не помню,В одном селе,Может, в Калуге,А может, в Рязани,Жил мальчикВ простой крестьянской семье,Желтоволосый,С голубыми глазами...

И вот стал он взрослым,К тому ж поэт,Хоть с небольшой,Но ухватистой силою,И какую-то женщину,Сорока с лишним лет,Называл скверной девочкойИ своею милою".

"Черный человек!Ты прескверный гость!Это слава давноПро тебя разносится".Я взбешен, разъярен,И летит моя тростьПрямо к морде его,В переносицу...

. . . . . . . . . .

...Месяц умер,Синеет в окошко рассвет.Ах ты, ночь!Что ты, ночь, наковеркала?Я в цилиндре стою.Никого со мной нет.Я один...И - разбитое зеркало...

Crni čovjek (Црни човјек)

Драги мој, драги мој,јако сам, јако болан!Сам не знам одакле долази ова бол.Да ли то вјетар вијенад пустим и мртвим пољемили, ко гај у септембру,засипа мозак алкохол.

Глава моја маше ушимако крилима птица.На врату јој ноге,све више губе моћ.Црни човјек,црни, црни.црни човјекна постељу уза ме сједа,црни човјекспават ми не дасву ноћ.

Црни човјек прстомпо одвратној књизи вучеи, мрмљајући нада мномкао над умрлим монахчита ми животнекога распикуће,у души будећи тјескобу и страх.Црни човјек,црни, црни!

---- Слушај, слушај ----гунђа он мении очи му сјају ----у књизи је много најљепшихмисли и планова.Тај је човјекживио у крајунајогавнијиххуља и лопова.

У децембру у том крајуснијег је ђаволски чисти мећаве почињувеселе пређе.Тај човјек бијаше авантурист,но марке високе и најријеђе.

Био је диван, усто поета,ако не с великом,то с дрском снагоми једну је женуод четрдесет љетазвао дјевојчуроми својом драгом.

Срећа је -- рече он --окретност ума и руке.Све неспретне душеко несретне су знане.Ништа нијешто многе мукедоносе кретњелажне и стране.

У бури, олуји,сјени сваки дан,када стално губиши кад те невоље бију,бити пријазан и насмијаннајвећа је умјетност од свију.

---Црни човјече!Не чини тога!да спасаваш другеније ти посао, знај!Што ми је до животапјесника пропалога!Молим те, другимачитај и приповиједај.

Црни човјекупорно у мене гледа,На очи му плавабљувотина пала ---сигурно жели ми рећида сам лопужа блиједакоја је дрско и бестиднонекога опљачкала.

Драги мој, драги мој,јако сам, јако болан.Сам не знам одакле долази ова бол.Да ли то вјетар вијенад пустим и мртвим пољемили, ко гај у септембру,засипа мозак алкохол.

Хладна је ноћ.раскршће тихо спава.Ја, сам на прозору,не чекам госта драга.На бијелој пољанивапно се расипаваи стабла су ко јахачискупљени крај мог прага.

негдје плачезлогука ноћна птица.Дрвених јахачазвук копита рида.Ево, опет тај црнина мој наслоњач сједа,подиже цилиндари безбрижно капут скида.

---- Слушај, слушај! ----хрипље он и у лице ме гледа,глава му све нижеи ниже пада ---ја не видјех јошниткова првог редада тако сувишно, глупоод несанице страда.

Ах, рецимо, варам се!Сано свијетли луна.Што још требау свијету пјаном од снова?Можда ће дебелих бутинатајно доћи "она",а ти ћеш јој читатигомилу мрачних стихова.

Ах, волим ја пјеснике!Забавна чеда.У њих се увијек нађехисторија срцу знана ---како студентици приштавојдугокоса биједао свјетовима говори,заправо сполно загријана.

У неком селу,можда у Калуги,а можда у Рјазану,не знам, заборавих,живио је дјечакжутокоси,а очију плавих...

И ето, нарасо је,усто поета,ако не с великом,то са дрском снагом,и неку је женуод четрдесет љетазвао дјевојчуром,и својом драгом.

--- Црни човјече!Ти госте проклети.Тај глас се одавноо теби роди. ---Ја сам луд и бијесани палица моја летиравно у њушкуи нос да га згоди..................................

...Мјесец је умро,крај окна зора дријема.Ах, ти ноћи!Што си то ноћи спетљала?Ја у цилиндру стојим.никога самном нема,ја сам...крај разбитог зрцала...

Ici on peut trouver les paroles de la chanson Черный чедвек de Sergey Yesenin. Ou les paroles du poème Черный чедвек. Sergey Yesenin Черный чедвек texte. Peut également être connu par son titre CHernyjj chedvek (Sergey Yesenin) texte.