Korov
Ko to zna, koliko puta,pred svima te opsujem,k’o da ne poznajem sebe dobro,
A još si tu, u krvi lutaš,glumim da prošlo je,Ispod fasade, još sve je modro…
Razum ne slusam, sve ti dopuštam ,još ti pišem,nikog ne pitam, živim kako znam,jedva dišem…
Kao korijen korova, ti po mojoj duši vezešbol od olova, mojim tijelom svud se krećeš,Ne mogu ni sam, ovaj život svoj da živim,ne daš mi ni to, ne daš da preživim…
Ko to zna, koliko putaime ti izbrišempa onda uzdišem, nije mi dobro,
A još si tu, u krvi lutaš,glumim da prošlo je,ispod fasade, još sve je modro…
Svaki božiji dan, budan dočekamjoš čuvam straže,i nema prozora, u koji ne gledamJoš te oči traže…