Niko ne može da zna
Kako otvoris oci vec znas da ceka te borbakao kroz resetke kroz prozor gledasdaleko je slobodai ako si odan i boris se na strani dobracim izadjes na ulicu osetis gorcinu zivota.Narod trpi dok smradovi se bogateja ne mogu da cutimne dozvoljavam da me porazekamen pada sa srca kao na papir suzajedini ventil moja zika, esencija Beogradskog bluza.Da li osecas patnju provucenu kroz svaki stih?Da li osecas bol koji ko motiv koristim?Nakon prepreka svih puteva trnovitihrane su zarasle dobro, nece se ponoviti.Svetlost ugledao sam jasno i ka njoj se krecempokrecem lavinu emocija u potrazi sreceprepusten sebi,vodjen instiktima u surovom svetugde jaci slabijeg jede cim ovaj napravi gresku.Svi znate kako je tesko kada prazno jezato moje ljudstvo, moj sindikat, moja snaga jesloboda moga naroda tako daleko jeal ne gubim nadudok god se istina provlaci kroz redove.
Kao da sam ceo zivot sanjao,a sad se budimovo je moja zemlja, ovo nisu moji ljudi.Kazu: "Ovde nemas sta da trazis, bolje miran budi,jer ovde kadija te tuzi, ovde kadija ti sudi".Gledam skrnavljena groblja, ne postuju ni mrtve,gledam spaljene kuce, gledam spaljene crkve.Kazu: "Gledaj nasu snagu -mi smo nepobedivi"pitam: "Znate li za Boga?"kazu: "Sila Boga ne moli".Pazite na ovom polju koplja su se lomila,pravoslavlje u Srba vera nesalomivajer to je zemlja hranila, to je majka rodila,to je snaga branila, to je vera vodila.
ref. 2x
Niko ne moze da znasta to sapuce vetarniko ne moze da znasta nosi grom iz vedra nebanevreme se spremaiznad geta pada zvezdamoja zelja, moja zebnjaje nocas ova zemlja
2004. prolazi mojih ljudi i dalje puni su zatvorina drevnoj zemlji uzurpatori, tudja ruka nam red zavodi,znakovi djavolji,transporter na barikadi nas nagonida se drzimo po strani bez naglih pokreta,a kamoli da ih imamo na kamerikako senluce po nasoj bastinidosli su iz picke materine da ucare nestona nasoj nemastini,a ko ce da nas zastiti?Moji ljudi i daje nisu slobodnitaj osecaj da su bez pomoci, ko nocna mora progoni.I politicari sto su dosli sve su dusmanima prodalia ovde se po skupstini sirekako su Bog zna kako pomogli.Beograd ne zna za patnje onih retkih sto su ostalizar smo u trci za boljim zivotompreko noci hladni postali?Zvone zvona u panici, pada bomba na manastirSrbi ne dajte pohlepi da nas u nasoj muci zavadi.Mozda mi jesmo dinosaurusi, ona vrsta koja odlazii zivimo u nasim snovima gdeniko ne moze da nas porazii nema te floskule koja bi mogla bol da izrazija opet dole silazimako treba krv ce pricati
Ref.
Izmedju bunkera i snajpera sloboda je zatvorpored transportera u parku zivot je napor.Pratim pokrete tudjina ovo je zrtvama sudjenjenama je potrebno budjenjelazi dosta je i mucenja!Iza Ibra, ko linije, nasih pune su celijeovde ujedinjene su sve djavolje legijepa moje u bloku znam po suzi u okua koji mogu stoje uprkos bolu.Arnautske kobre u hodu nas ujedaju za nogua otrov u krvi jasno poziva na borbujer zelja da otmu sve ono sto je najdrazetera mi gorku pljuvacku u usta,ko kad stranci me uhapse na mene kerove pusteda me zaplase vezanog dok drze me besanogali ja ne znam za slom, mene samo razdrazejer, srbi, OVO JE NASEvicem dok trpim bolove strasne dok mi cupaju iz rukumoju zemlju, moju mukukrvlju natopljen busen svet hoce da mi uzmei da unisti uspehkosti mojih predaka, mosti mojih svetacada dozvolim jer ne dam vamjer svima nam zbog sinova nedozvoljena predaja.Vas ponovni dolazak na mostu cekam sadalban no pasaran, sa srbima il' sam!
Ref.