Poslednja nevesta
Vesnik svadbe po sokaku svuda jeBrinu snajke šta će koja mesitiNeko mi se, kanda, skoro udaje?Moralo se i to jednom desitiTu livadu ja sam prvi kosioPričam više nego što bih smeoAjde… odavno bih je zaprosioDa sam samo hteo…
Vetrić glanca krune granja…Tamiš nosi par lokvanja…Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava?Nevažno je to sve skupaSećanje je smešna lupaKoja sitne stvari uveličava
Oprezno s tom violinomOna čezne za tišinomKo da škakljaš anđelčiće vrhom gudalaA Nju nemoj pominjatiNeće svet zbog toga statiNeće biti prva što se udala…
Ništa lakše nego sebe slagatiNišta lakše neg se nasmrt opitiNišta teže nego zalud tragatiOd sto drugih nju sam probo sklopitiSrce cupka, al misao oklevaČeka da se stvari same deseTuga lepše zvuči kad se otpevaPesma sve podnese…
Bog je katkad pravi šeretNa strmini doda teretI potura Nedohvatno da se dohvatiBog je dobar – kako kome,Bolje ne pitaj o tomeUćutaću ili ću opsovati
Polagano, Šanji-bačiTi si znao šta mi značiKo da heklaš paučinu vrhom gudalaKad pred crkvom baci buketNeka padne, kao ukletNeka bude zadnja što se udala…
Samo bol je u životu siguranSreću nosi neki poštar jako sporNeka… samo ovu noć da izguramSutra ću već naći dobar izgovor.