Samo da Rata Ne Bude
Pijani momci prolazeDuž naše tihe ulice.Oni u vojsku polaze,Prate ih tužne curice,Brinu ih slutnje sulude:Da rata ne bude.
Ne mogu da me ne seteSuze na vrhu nosića,Devetsto-osamdesete,Ulice Brane ĆosićaI voza crnog k'o da s njimZauvek odlazim.
Znas šta,Neka mora sve potope,Nek' se glečeri rasture,Večni snegovi otope,Pa šta,Neka kiše ne prestaju,Neka gromovi polude,Samo rata da ne bude.
Znas šta,Nek' se doba preokrenu,Nek' se zvezde uznemire,Nek' se planine pokrenu,Pa sta,Vetri nek pomahnitajuNek' se vulkani probude,Samo rata da ne bude.
K'o zlatni prahOreol sna,Oklopnih malenih glavica,I tvoja ljubav ranjiva,Čuva ih kao lavica,Loše te vesti uzbude,Da rata ne bude.
Znas šta,Neka mora sve potope,Nek' se glečeri razvale,Večni snegovi otope,Pa sta,Kiše neka ne prestaju,Neka gromovi polude,Samo rata da ne bude.
Znas šta,Nek' se doba preokrenu,Nek' se zvezde uznemire,Nek' se planine pokrenu,Pa sta,Vetri nek pomahnitaju,Nek' se vulkani probude,Samo rata da ne bude.
SAMO DA RATA NE BUDE,LUDILA MEĐU LJUDIMA,VELIKI NUDE ZABLUDE,PLAŠE NAS RAZNIM ČUDIMAI SVAKOJ BAJCI NAUDE,DA RATA NE BUDE.