Branislava
U prvi suton jesen je napala na kejPark se šepurio u žutomk'o stari ušminkani gejNa uglu Glavne i Dunavskeu moj je prostor kročilaTitrava, poput sveće slavske...Senka sa njenim očima
A bila je cvetak... No, to je jučerašnja vestSvi smo mi Gospodari Sveta tu negde s dvadeset i šestNaš grad je bio njen lični ateljeVeliki film se snimaoBila je jedna od tri želje koje sam ikad imao
Za druge je smišljala slatke kolekcije...Više ukrase... u bojama nežnim i toplim..
A Ja sam pred život istupio naježen... I razdrljenK'o pred streljački vod u zoruI strah me... Nepromenjen... Dok metak putujeAl' sa sudbom se natežem... Onako zagrljenK'o dve pijane lude na šoruZnam, kaljavo ordenje na mom kaputu je...
Pričaj mi malo o pateticiTvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici?Pričaj mi malo o tome... Ili nemoj?