Portret života mog
Mesec prosipa bokal fosfora.Vitraž mraza na oknu prozora.Jedne noći, k'o ova, znaće Bog,Doslikaću portret života svog.
Silueta se davno nazire.Neko uzdahne, neko zazire.Isto vide a razno tumače,Đavo prste u farbu umače.
REFREN:Prave si boje dodala na taj portret života mog:talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.I lila, tamnu, čeznjivu,I boju breskve, nežnu i sramežljivu,Setno sivu, nepogrešivu.
Roze nađoh međ' starim pismima,Modru vrpcu nad teškim mislima,Ukrah riđu iz pera drozdova,Laki purpur iz prvih grozdova.
Uzeh oker sa sveće svečarske,Drap sa svilene mašne bećarske,Mrku s tambure tužnih tonovaA cinober sa nosa klovnova.
REFREN:Prave si boje dodala na taj portret života mog:Talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.A crnu nisi štedela,Ali bez nje bi bela još izbledela.Bez crne bela ne bi vredela.
Srce je moje napukloK'o kora starog bagrema,Al' u tvom oku kao lane zadrema.I, jedva, kao šapati,Niču u uglovima zlatne paprati.Pramen sna u sliku navrati.
Vetar dokono senke spopada.Huk u ambis tišine propada.Jedne noći, k'o ova, znaće Bog,Doslikaću portret života svog.