Pred zadnji sneg
Kad zadnju brazdu zaorempo tragu senke rodineprocvaće zimske ružicepo prvi put te godine
Naiće studen ataromkao regiment oklopnii biću samo mirna vlatkad okopni
Ja nemam nigdi nikogaal' moja priča prosta ještogod ih manje zavolešmanje ti njih nedostaje
I nisam kadar švindlatiza sobom skele palitida silom steknem nekogkom ću faliti
Znam, dušo, obećo sam da te neću pominjatibogarati i sudbinu proklinjatiu varoš se preselitiorcati i veselitiobećo sam srca teškaobećo sam, al' jebeš ga
Kad zadnji čokot zagrnempod skute Svetog Damjanau bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana
Strahovi mladi umirupriču sam kraju priveojoš onda kada sami njih nadživeo
Znam, mila, obećo sam da ću maker za beštijui da ću naći lepšu, bolju i veštijunemeškinju, gospodičnuni po čemu tebi sličnuobećo sam srca teškaobećo sam, al' jebeš ga
I utom pašće i zadnji snegpreko svih prvih snegovaa perce anđela je tegspram svih zemaljskih tegova
Spreman je Onaj varatiolovni kantar skovati
al' danas više ne bih trebo psovati