Neko to od gore vidi sve
Stevu Čenejca je ubio grom,nežno k'o rukom.Na širokom šorutu negde pred zoru il' pre.Niko se nije pitaogde se to noću skitao,nego su žalili i sveće palili svi.
Sa njegovim stricem samproveo dan,bio je očajan, al' taj matori momakje imao stomak za sve.
Pa reče: "Eto, tuđeg se latio,zato je glavom platio.Zbog žene svog kuma je sišaos uma sasvim.
A vidiš neko to od gore vidi sve.Povlači te konce, igra se,postavi svaku stvar na svoje mesto.Svako dobro, a zlo još pre.Sve vide oči sudbine."
Tako ponekad te reči mi dođu,k'o jeka.Kao bure se spustei pacovi napuste brod.Ne brinem mnogo o njimavrate se s lepim danima.Pa idemo daljei plovidba traje k'o pre.Al' znam da neko tood gore vidi sve.
Povlači te konce, igra se,postavi svaku stvar na svoje mesto.Svako dobro, zlo još pre.Sve vide oči sudbine."
Lomiš mi srce k'o bagremov prut,onako uz put,kad ostaneš samati nađeš par dana za nas.Al' ja crtam svoje krugovei praštam stare dugove.Da možda se varam,al' što da se staram o tom.
Kad uvek neko to od gore vidi sve.Povlači te konce, igra se,postavi svaku stvar na svoje mesto.Svako dobro, zlo još pre.Sve vide oci sudbine."