Marina
Marina, tek uz pomoć starih slikajoš mogu da se setim tvoga likai bude se tad neki nemiri zlii drugovima pričam da si moja bila tisav pijan od te lažik'o od dobrog rumenog vina
Marina, ti si bila moja plimaMarina, svetlo, tama, leto, zimai verujem još, u tome je spasi često tako smišljamneki život za nasa tada, javi mi se stvarnostsetna k'o violina
Marina, ja još iste pesme pevamMarina, ja još iste snove snevamiz ničega smeh još stvoriti znamna kraju svake pesmeipak ostanem sami uvek čujem kako šumimore iz daljina
Marina, da l' ćemo se ikad srestija ne znam kuda će nas to odvestii dobro je to što ne znamo krajsad zbogom, neću rećida te volim, al' znajMarina, ti si bila moja pesmai moja plima.