Panonski mornar
Gledam Banat, Srem i Bačkus Fruške Gore,gledam tako a u duši lom.Tu je nekad, kažu knjige - bilo more,čekalo me pa presušilo.
Rođeni sam moreplovac ko Magelan,il još bolje ko admiral Kuk.U ravnici usred njiva gubim elan,nasukan u žitu morski vuk.
Mog mora nema ine znam šta da radim,moj stari kaže da ni Dunav nije loš.
Mog mora nema, alja živim u nadi,da možda, ipak, negde srešćemo se još.
Život mi je zato gorak kao tonik,tuga moja bez kraja i dna.Al na sreću tu je Mesec svetionikvodi me kroz plave vode sna.
O, gde baš mene da tako nešto snađe,Ovo je priča i za suze i za smeh.Poneki mornar možda ostane bez lađe,ali bez mora, to je izuzetan peh.
Mog mora nema...