Az enyém vagy?
Egy bábu vagyok a húron,Körberajzolt sziget, időben utazó gyémántKiformálhatta a szívfájdalmatGyere és találdd magad bársonyos reggelbe esniÉvekig túl későŐ egy ezüst bélés, magányosan lovagló vadőrNyitott téren keresztülAz eszemben, ha nincs pont itt mellettemMegőrülök, mert az itt nem az ahol lenni szeretnékÉs az elégettség távoli emléknek tűnikNem segíthetek magamonCsak annyit akarom őt mondani hallani hogy: Az enyém vagy?Az enyém vagy?Az enyém vagy?Az enyém vagy?Azt hiszem, amit mondani próbálok az, hogy mély végre van szükségemFolyton a találkozást képzelve, teljes élethosszakig kívántamIgazságtalan, hogy nem rendetlenkedhetünk valahol napokigNagy szökés közben az időt és teret elveszveŐ egy ezüst bélés a vágyaimra kapaszkodvaMegőrülök, mert az itt nem az ahol lenni szeretnékÉs az elégettség távoli emléknek tűnikNem segíthetek magamonCsak annyit akarom őt mondani hallani hogy: Az enyém vagy?Az enyém vagy?Az enyém vagy?Az enyém vagy?És az üldözés mozgásának az izgalma titokzaton irányokban mozog,Tehát hibám esetébenCsak annyit akarom őt mondani hallani megszereztél babyAz enyém vagy?Ő egy ezüst bélés, magányosan lovagló vadőrNyitott téren keresztülAz eszemben, ha nincs pont itt mellettemMegőrülök, mert az itt nem az ahol lenni szeretnékÉs az elégettség távoli emléknek tűnikNem segíthetek magamonCsak annyit akarom őt mondani hallani hogy: Az enyém vagy?Az enyém vagy?Az enyém vagy?
Јеси ли мој?
Ја сам к'о марионета на жициОстрво Трејси, времепловећи дијамантМогло би дати болове у срцуДођи да се опустиш у неком сомотском јутруГодинама касно
Ипак има добру страну, као усамљени ренџерКоји јаше кроз отвореном просторуНа мом уму кад није ту покрај мене
Полудим јер овде није где бих желео да будемИ задовољство ми личи на неком далеком сећањуИ не могу да спречимЈедино што желим да чујем од ње је: „Јеси ли мој?”Јеси ли мој?Јеси ли мој?Јеси ли мој?
Мислим да шта хоћу да кажем је да треба да скочим у водуДа смислим још нових сусрета, избегавани све током мог животаНије фер што нисмо негде где бисмо могли да се глупирамо данимаУдобним бегом, изгубљеним смислом времена и простораИпак, има добру страну док јаше на мојој жељи
И полудим јер овде није где бих желео да будемИ задовољство ми личи на неком далеком сећањуИ не могу да спречимЈедино што желим да чујем од ње је: „Јеси ли мој?”Јеси ли мој?Јеси ли мој?Јеси ли мој?
И узбуђење од јурења ме хвата на неки чудан начинТако да у случају да грешим,Само желим да ми кажеш: „Твоја сам, љубави”Јеси ли моја?
Ипак има добру страну, као усамљени ренџер који јаше кроз отвореном просторуНа мом уму кад није ту покрај менеИ задовољство ми личи на неком далеком сећањуИ не могу да спречимЈедино што желим да чујем од ње је: „Јеси ли мој?”Јеси ли мој?Јеси ли мој?Јеси ли мој?