Encore un soir
Une photo, une dateC'est à n'y pas croireC'était pourtant hier, mentirait ma mémoireEt ces visages d'enfants, et le mien dans ce miroirOh, c'est pas pour me plaindre, ça vous n'avez rien à craindreLa vie m'a tellement gâtée, j'ai plutôt du mal à l'éteindreÔ, mon Dieu, j'ai eu ma partEt bien plus à tant d'égards
Mais quand on vit trop beau, trop fort, on en oublie le temps qui passeComme on perd un peu le Nord au milieu de trop vastes espacesÀ peine le temps de s'y faire, à peine on doit laisser la placeÔ, si je pouvais
Encore un soir, encore une heureEncore une larme de bonheurUne faveur comme une fleurUn souffle, une erreurUn peu de nous, un rien du toutPour tout se dire encore ou bien se taireUn regard, juste un reportÀ peine encore, même s'il est tard
J'ai jamais rien demandé, ça c'est pas la mer à boireAllez, face à l'éternité, ça va même pas se voirÇa resteras entre nous, oh, juste un léger retard
Y en a tant qui tuent le tempsTant et tant qu'ils le perdent ou le passentTant qui se mentent inventant les rêvesEn des instants de grâceOh, je donne ma place au paradisSi l’on m’oublie sur TerreEncore hier
Encore un soir, encore une heureEncore une larme de bonheurUne faveur comme une fleurUn souffle, une erreurUn peu de nous, un rien du toutPour tout se dire encore ou bien se taireEn regards, juste un reportÀ peine encore, je sais il est tard
C’est pas grand-chose rien qu’une pauseQue le temps, les horloges se reposentEt caresser juste un baiser, un baiser
Encore un soir, encore une heureUn peu de nous, un rien du toutUn soirEncore un soirEncore une heureUn peu de nousUn rien du toutUn soir
Další večer
Jedna fotka, jedno datumnedá se tomu věřitvždyť to bylo včera, lhala by má mysla tyto tváře dětí, a má tvář v tomto zrcadleach, nechci si stěžovat, už se nestrachujživot mě tak zkazil, mám docela potíže ho vypnouto můj bože, měla jsem svůj díla mnohem více v tolika ohledech
Ale když je život příliš krásný, intenzivnízapomeneš, že čas utíkákdyž se tak trochu ztratí směr v prostředí ohromného prostoruje málo času si na to zvyknout, prostě musíme nechat místoo, kdybych mohla
další večer, další hodinadalší slza radostilaskavost jako květinadech, chybaněkolik z nás, nic ze všehoaby vše znovu řekl nebo raději byl ztichapohled, jen zprávastěží znovu i když je pozdě
nikdy jsem se nezeptala, není to moře k pití /velký problémjdeš, v tváři věčnosti, to stejně nikdo neuvidízůstaň mezi námi, jen malé zpoždění
a je mnoho těch, co zabíjejí časnatolik, že ho ztratí nebo ho strávítím že si nalhávají, vymýšlí snyv okamžiku milostiach, dám své místo v rájipokud zapomeneš na zemiještě jeden včerejšek
další večer, další hodinadalší slza radostilaskavost jako květinadech, chybaněkolik z nás, nic ze všehoaby vše znovu řekl nebo raději byl ztichapohled, jen zprávastěží znovu i když je pozdě
není to velká věc, nic než malá přestávkaaby čas, hodiny si odpočinulya pohladit jen políbit, políbit
další večer, další hodinaněkolik z nás, nic ze všehovečerdalší večer,další hodinaněkolik z nás,nic ze všehovečer
Vēl vienu vakaru
Bilde, datumsNeticamiTomēr tas bija vakar, melotu mana atmiņaUn šīs bērnu sejas, un manējā šai spogulīAk, tas nav domāts, lai sūdzētos,Jums no tā nemaz nav jābaidāsDzīve mani tâ lutinājusi, man drīzāk grūti no tās atslēgtiesAk, mans Dievs, esmu guvusi savu daļuUn pat vairāk tik daudzās jomās
Bet kad mēs dzīvojam pārāk skaisti, pārāk stipri,Mēs aizmirstam laiku, kas paietGluži kâ apmaldītiesPārāk plašas telpas vidūTik tikko pieraduši un jau ir jāiet promAk, ja es varētu
Vēl vienu vakaru, vēl vienu stunduVēl vienu laimes asaruVienu uzmanību, tādu kâ zieduVienu elpu, vienu kļūduMazliet no mums, gandrīz nekāLai vēlreiz visu pateiktu viens otram vai paklusētuSaskatoties, vienkārši vienu saskarsmiVēl mazliet, pat ja ir par vēlu
Es nekad neko neprasīju, tā nav jūra, ko izdzertLūk, mūžības mērogā tas pat nebūs pamanāmsTas paliks starp mums, ak, kaut vai nelielu aizkavēšanos
Ir tik daudz to, kas nosit laikuTik daudz to, kas to zaudē vai izniekoTik daudz to, kas sev melo, gudrojot sapņusSvētlaimes brīžosAk, es atdotu savu vietu paradīzēJa mani aizmirstu uz ZemesVēl vakar
Vēl vienu vakaru, vēl vienu stunduVēl vienu laimes asaruVienu uzmanību, tādu kâ zieduVienu elpu, vienu kļūduMazliet no mums, gandrīz nekāLai vēlreiz visu pateiktu viens otram vai paklusētuSaskatoties, vienkārši vienu saskarsmiVēl mazliet, es zinu, tas ir par vēlu
Tas nav daudz, tikai vienu mirkliLai laiks un pulkstenis atpūstosUn glāstīt, tikai vienu skūpstu, vienu skūpstu
Vēl vienu vakaru, vēl vienu stunduMazliet no mums, gandrīz nekāVienu vakaruVēl vienu vakaruVēl vienu stunduMazliet no mumsGandrīz nekāVienu vakaru
Још једно вече
Једна слика, један датумТешко је у то поверовати'Било је то тек јуче', лагаће ме сећањеИ та дечија лица, и моје у том огледалуО, не жалим се, не брините се за то,Живот ме размазио, и тешко ми је да се од тога растанем,О мој Боже, имала сам много тогаи то на колико начина
Али када се живи врло лепо, врло снажно, заборави се на време које пролазиКао кад се изгуби правац севера усред непрегледних пространставаЈедва да смо се навикли, а већ морамо да напустимо ово местоЕх, када бих могла
Још једно вече, још један сатЈош једна суза радосницаУслуга, као цветУздах, грешкаМало од нас, ништа од свегаДа се каже поново све или одћутиЈедан поглед, само одлагањеЈош увек, иако је касно
Никада ништа нисам тражила, као да је то нешто,Хајде, упоредите то са већношћу, неће се ни приметитиОстаће међу нама, о, само благо кашњење
Много људи само убија времеТолико да га изгубе или им само прођеМного њих лаже себе, измишља сновеи светле тренуткеО, дала бих своје место у рају,Да могу да ме забораве на земљиЈош јуче
Још једно вече, још један сатЈош једна суза радосницаУслуга, као цветУздах, грешкаМало од нас, ништа од свегаДа се каже поново све или одћутиУ суштини, само одлагањеЈош увек, знам да је касно
Није то много више од паузеДа се време и казаљке смиреИ помазе тек пољупцем, једним пољупцем
Још једно вече, још један сатМало од нас, ништа од свегаЈедно вечеЈош једно вечеЈош један сатМало од насНишта од свегаЈедно вече