Od istorijskog AVNOJ-a (Од историјског АВНОЈ-а)
Четр'ес' пете њега је примила Партија,А с војском је уш'о у Трст.Сада улази на врата Комесаријата,А прима га Црвени крст.
Његов син нема више свога осмијехаПо ком су га знале цуре с Кошева.Каже: "Стари, твоја Југа је велики зајебТебе и твојих комуњара!"
А стара сједи и плаче, каже:"Драгане, пусти вијести мало јаче!"Од историјског АВНОЈ-аДо избјегличког конвоја,Преко Сремске Раче.
У њему тече крв радних акција,Кад се дигло и село и град.Био је он без игдје ичега,Али никад празан к'о сад.
Стари, сад се види, сад се враћа,С ким сте хтјели да будете браћа.Зајебо вас Тито и партија цијела,Слобода, очигледно, није умјела да пјева!
А стара сједи и плаче, каже:"Драгане, пусти вијести мало јаче!"Од историјског АВНОЈ-аДо избјегличког конвоја,Преко Сремске Раче.
Понекад сања смрт како се шуњаИ одводи најбоље другове,А понекад усни нерођеног унукаШто збори Мајаковског стихове.
Са барикада се чује "¡No pasarán!",О како је био чудан тај сан.Ту је чета пролетера, застава црвена,Ту је слика Иве Лоле Рибара.
А стара вели доста свађе, каже:"Драгане, пусти вијести мало јаче!"Од историјског АВНОЈ-аДо избјегличког конвоја,Преко Сремске Раче.