Наше последње вечевреме пребрзо течекажем, остани тујер људи се не растају у недељу
Нема ниједне речида твој одлазак спречикажем, иди што прејер јутро брзо сванућеа ја мрзим растанке
У недељу кад се туга одмарау недељу небо врата отвараи сватови увек тада пролазепоред моје улице
Зато немој молим теу недељу и ја бело облачимда те брже преболими што пре заборавим
У недељу, да те брже преболим
Najin poslednji večerčas prehitro tečerečem ti, ostani tuljudje se ne razhajajo na nedeljo
Ni besed,ki bi preprečile tvoj odhodrečem ti, pojdi čim hitrejeker se bo hitro zdaniloin jaz sovražim razhode
Na nedeljo, ko žalost počivana nedeljo nebo odpira vratain takrat vedno svatje gredoskozi mojo ulico
Zato te prosim ne stori tegana nedeljo se jaz oblačim v beloda te hitreje prebolimin čim prej pozabim
Na nedeljo, da te hitreje prebolim