Olivera
Na pragu svojih dvadesetihbio sam laka roba,bile su moderne barabe onih dana.
Ne želim svega ni da se setim,hteo sam, eto, sve da probam,zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.
Sad žalim, da,al' šta sam znao ja?Ti si bila još devojčica.Leteo je kao leptir tvoj čuperak.
Drugi bi sveimalo smisao,drukčije bih život disaoda sam znao da postojiš Olivera.
Možda sam a da nisam znaopred isti izlog s tobom stao,možda smo zajedno iz voza negde sišli?
Možda si sasvim blizu bila,ulicom mojom prolazilai možda smo se na trenutak mimoišli?
Sad žalim, da,al' šta sam znao ja?Ti si bila još devojčica,daleko od moga oka i mog pera.
Drugi bi sveimalo smisao,ne bih svakoj pesme pisaoda sam znao da postojiš Olivera.
Drugi bi sveimalo smisao,ja bih iz te gužve zbrisaoi nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.
Znao bih gdeda sebi nađem mir,skrio se u tajni manastiri čekao da ti odrasteš Olivera.