Galicia
Pred zoru je sa njine strane obično mukpod velom magle zvecka osmi kozački puki svu noć mi inje kamuflira šinjeluz polegli brest
U inat ću i ovo pismo poslatiznam, ime i adresa nisu poznatidok tikvan-poštar ne skontako to čeka sa fronta, kakvu dobru vest
I tek da znaš, ovo na slici jenaoko pitomi pejzaž Galicijeal' mira ni čas, sve živo pali na nasfotograf jedini metkove špara
Oberst kao lud olovo rasipafotograf jedva katkad okine sa nasipana nadošloj Visli se soldati stislii svima su nam pomisli, daleko
U sumrak je sa njine strane obično žalzatuži Ađinokaja k'o ranjeni ždralal' postane krotka kad drmne je votkaonako na belo
Pod mojom šapkom lavovi se baškareu snu mi pleteš beli šal za maškaresva se pobrka pređa kad te obgrlim s' leđakao violončelo
I tek da znaš, mesec u žici jezvone na večernje zvona Galicijei neka mi to ne uzme nebo za zloal' ti si jedino čemu se molim
Brinuću već ja, nemoj ti brinutima, da sam 'teo, već sam sto put mog'o ginutidok otiće Visla, natraške, van smislai kreću jata pokisla, daleko