Kad hodaš
Veče ne miriše na rakove i školjkemesec je bleda fleka boje cimetauzimaš cipele za šetanje krozsnoveulica voli ritam tvojih koraka
Vetar se provlaći kroz nepoznate rečiasfalt se miluje sa tvojim štiklamasuviše mekan da bi mogao da sprečiovo je veće puno tvojih tragova
Kad hodaš ne zastajkuješi zemlju ne dodiruješa mene ne primečuješi uporno se trudiš
Da me prođe požudajoš drhtim od tvog pogledaiz nekih starih razlogane mogu da se sredim