Vidova
Jednom davno išli smo na moreVozili kroz gore, popeli na brodJednom davno ja i tvoja mamaJoš se nisi rodio
Bijelog Fiću vozili smo brzoBio je sa nama i njen bijeli pasVolio je i on putovanjaPjevali smo na sav glas
Te je noći njeno oko bilo zelenoU njegovo bistro more sam zaronioSamo ribica je mala znala što se tad dogodilo
U prirodi stvari tako stojeKad se sretnu dvojeSkoro bude tri
Tad sa neba sišao si doljeTaj si treći bio ti
Suđenice darove ti noseDuge su im kose, prsti zlaćaniNek ti daju glavnu od svih moćiTu da možeš voljeti