Ostaje mi to što se volimo
Moj drug iz detinjstvaživi sretno na selu,ko u ruskom romanu, tačno takoima ženu i sina,ima podrum pun vinai sve mu je ravno
U poslednje vremeja ga viđam sve ređe,samo onda, uglavnom, kad nešto slavion se ne ljuti zbog tog,pruži ruku i kaže nisi bio odavno
Ref.Chorus.I sećamo se danakad smo još bilidivlji ko jeleni hitri,i sve smo bliži istini i tuzišto smo bliži sledećoj litri
Pitam ga da l' znada si otišla, da si otišlama nije strašno, kaže on,imala je drugog, to znašpitam ga da l' znada se volimo, da se još volimoma baš si smešan, kaže on,ponekad si klinac, baš
Moj drug iz detinjstvaživot posmatra škrto,vidi nebo i zemlju, ma, ima pravoJa sam prokleti pesnikkoji stoji na kiši,koji laže i voli
Mada smo učili istu grubu životnu školu,mi smo nekad daleki,pa to je ljudskisvako nosi u sebinekog svog malog Bogakom' se potajno moli
I zato vraćam priču na vremenakad smo bili jeleni hitri,i sve smo bliži istini i tuzišto smo bliži sledećoj litri
Pitam ga šta sad,kad si otišla, kad si otišlama budi mangup, kaže on,ima mnogo sličnih njojpitam ga da l' znada se volimo, da se još volimoma koješta, gunđa on,dodaj bokal, stari moj
Moj drug iz detinjstva se oženio zelen,al' je imao sreće, ja vidiš nisamja sam ljubio razne,neke potpuno prazne, neke potpuno strane
I sve mi se činida ne postoji načinda mu objasnim tebe, jedinu pravuzato topim u vinu čitav svet,jer u čašu može svašta da stane
Ref.
Pitam ga da l' znada je nevažno što si otišlaavantura, kaže on,šta ti sada ostajeostaje mi tošto se volimo, sto se volimoda l' zbog vina, kaže on,al' ovo smešno postaje