Ispočetka
Žamor na ulici... moj grad budi se...provela sam besanu noć.Straha nestaje, osmijeh vraća se,jutro ima čudesnu moć.
Zvoni telefon. Ja ne odgovaram,neću da mi pokvari dan...pozivi ujutru, rano, prerano,nikad nisu ugodni, znam.
U svjetlu svanuo je dani bit će sretan, osjećam.Odnijet će sve,sve noćne more, tjeskobe i sne.Danas je dankad ispočetka započet ću sve!
Soba u neredu, pune pepeljare,kavom proliveni Baudelaire...posljednjih dana ovaj moj životnije sa mnom bio baš fer.
Još jednom ispočetka?Dal imam snage za to?Još jednom proći što sam prošla?Hrabrosti treba za to.