Vera Pavladoljska
Udvarao sam se nepoznatoj devojciU kanjonu Tare kod Kolašina,Govorio istine na svim jezicima,Žario i palio da ih poveruje,A sećao sam se da si mi najkrupnije lažiVerovala,Vera Pavladoljska.
Pevao je slavuj sa grlom grlice,U zavičaju me jedno drvo na te podsećalo,Hvalio sam se da si luda za mnom,Cela plaža da ti se uzalud udvara.Kako te teram da ideš iz glaveI kako nećeš,Vera Pavladoljska.
Ronio u najdublje, bežao u šumeDa te glasno zovem, da niko ne čuje,Bio sujeveran, molio prolaznikeDa te ne zamišljaju, da te ostave na miru,Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj meneA da se ne okrenem,Vera Pavladoljska.
Po nevremenu ja sam lovio na rukeMed zlatnih meridijana u vodi,Opisivao oči jedne žene mesec dana,U vozovima bez reda mnoge saputniceUbedio da su mi sve u životuMisleći na tebe,Vera Pavladoljska.
Slovoslagači su sretni dok ovu pesmu slažuU mrtvim i lažnim jezicima, u pogrešnim naglascima,Nekoliko država tvrdi da si njina,Ti si na svoje ime ljubomorna.Ko će uhvatiti sjaj samoglasnikaKoje ptica kuka,Vera Pavladoljska ?