Glavom u zid
U poslednje vreme stalno te srećemSamog na klupi u parku, sediš, pričaš sa flašomPraviš se da me ne vidiš, ne znaš šta bi mi rek’oA ja te izbegavam i uvek pređem prekoSad daleko i strano mi deluju oni daniKad u kraju svi su znali kad baš ti prođeš ulicomNajnoviji prevoz sa nadrkanom muzikomI najboljom cupikom, a ti u elementuSa osmehom na licu, svi se grabe oko tebeVrtiš ture u kafiću, sijaš punim sjajemZnam – oduvek svi su te mrzeli, al ‘su ti se šlihtaliA klinci te imitirali i tvoje fore skidaliI uvek su se tripovali da budu tvoji puleniDa budu viđeni sa tobom k’o psi bi bili srećniA i ti si bio takav na početku karijerePratio si starije i skupljao poeneSitne krađe, prevare, brze ‘tike su sevaleNisi nikog zarezivao dok si svoje ime gradioPreko leševa si gazio u ostvarenju svoga ciljaI najboljeg druga, ako tu je neka kintaBi ostavio u blatu da za tvoje dugove ispaštaDa mu odradiš ribu – to ti nije bilo ništaNisi bio mnogo hrabar, al’ brzo si se namaz’oU pucnjavi na splavu šatro tu si se dokazaoTo se gradom brzo pročulo iako nisi ti pucaoI od tada sve je počelo munjevitom brzinomOd trenutka kad u prvu kombinaciju si upaoPreko šiptarske veze brdo prese tad si kupovaoKrajcov’o pakete, jer si uvek bio alavSve si hteo preko noći, bio si mnogo gladanSećam se, kol’ko si se radovao kad su klinci izvalili eksereValj’o si ih na stotineUbrzo si kupio i prvu kilu, razbio je na kvotereA pare su se slivale u tvoje prepune džepovePostao si bahat, za sobom ostavlj’o si repoveGubio si drugove, a množio si grehoveČetvrtaci su čuli za tvoje velike poslovePa je palo prvo hapšenje i počelo je drukanjeTvoja veza za snabdevanje od pevanja pukla jeI po celom gradu čulo se
REF.Ti misliš sve je tvoje, sve preko noći možeAl ‘shvatiš da je kasno tek kad glavom udariš u zidTi juriš svoje snove, al ‘to su noćne moreI kad se probudiš sad kako da se pomiriš sa tim
Pubovi su te uremili da valjaš njihovu robuDok ti cinkariš druge oni na jedno oko zažmureNe znajući to mnogi su ti se poveravaliDa bi sutra zbog toga u ’29-om završavaliSa lisicama na rukama i kesama na glavi, u najgorim mukamaKoliko samo ljudi i dalje zbog tebe ležiTo je bilo zlatno vreme za gnjidu poput tebeJer si se fur’o pun sebe bez obzira na drugeImao si moćne partnere koji bi se pobrinuliDa kroz džunglu na asfaltu uvek prokrče ti putPostao si pravi mali tajkun, glavni privrednik u krajuImao si štošta, al’ ti nije bilo dostaTada si još uvek mogao bez kazne da prođešJer u ovoj divljoj zemlji i gori prevaranti su se izvukliA da nisu platili ni na mostu ni na ćuprijiTada si se zajebao, tvoji mali izleti nisu se svideli murijiPostao si rizičan, jer profit naglo se smanjioViše nisu imali dobar uvid u to šta si radioŠta i kome si valjao, kome i za šta si davaoSve više i više si trošio, sve manje i manje si vraćaoSve dok se jednog dana nisi našao u šumi, vezan za drvoS ekipom koja te muči, prebijen na mrtvoTvoje izmrcvareno telo na 100 mesta je pukloUnutrašnje krvarenje, svi su mislili da si umroA i bolje bi ti bilo, ovako ne znaš šta te čekaZa razliku od nekad više nemaš svoja leđaViše nema tvojih snova, para, poslova i kolaViše nema tvojih priča, klinci imaju novog idolaTi si otpisan za sve, mrtav čovek koji hodaTi si poslednji talog, svuda nosiš svoju propastSvi se sklanjaju od tebe k’o od kuge i kolereSvi pamte kakav gad si bio – niko te ne jebeTi si dokaz pohlepe k’o najniže pobudeKoja ako te obuzme ne može nigde da te odvedeSamo još jedan pijanac iz parka sa omčom oko vrataProlazan k’o kiša jednog usamljenog oblakaJedna zvezda, koja je samo na trenutak zasjalaPa je pala
REF.Ti misliš sve je tvoje, sve preko noći možeAl ‘shvatiš da je kasno tek kad glavom udariš u zidTi juriš svoje snove, al ‘to su noćne moreI kad se probudiš sad kako da se pomiriš sa tim