Pismo Bratu
Dragi Miloše, znam da nećešni čitati ove redoveal' me često mući pitanjekad završim skitanjebudan dok čekam svitanje
Gde si ti, gde su teodneli vetroviovi stihovi, tebi pisanine silaze mi s pameti
Pa, Slave ti, kako si mievo, reko' da ti bacim koje slovopod našim nebeskimkrovom baš ništa novo
Kao što znaštražili smo promenedobili zamenepa sad bauljamokotrljamo se i prljamo u blatu
Baš kao i juče, stvarnost te tučepa samo gledaš bulju da izvučešja zapalio na faxparacin mi postao previše skučen
A BG k'o BG, nekad suzanekad me osmeh ozarirokam svojepa ponekog vikendapalim dole do starih
Dobro su matori, šta znamisto, svaki dan, isti sankažu, život je šljakaal nek sve od sebe dam
Ćaletov pogled se gubipali cigaru, gladi bradukuća nam još nema fasadual' kaže, ne gubi nadu
Pita kako je meni tamou velikom gradu, e, tata, tataživim sa cimerkom u stanuod 26 kvadrata
I rokam solo kroz život od blatastvarnošću ne baratamne shvatam, al' se ipaksmešim iz inata
A onda se setim da tamonegde imam bratapreko granice ispisujenove životne stranice
A na ruci višenema brojaniceotuđio se od porodicea kako ne bi i od rodbine
Nisam ga videoni čuo ima 3-4 godinereci, Milošegranice nisu ništa drugodo linija u atlasual' jesu stvarne onda kad iduod srca ka srcu
Ti sada pružaš rukenekom novom nebunekom novom suncutvoj mali brat je postao MCradi album, ide ka vrhuncu
I često sanja te, nazad u danepre i naše stare uliceti i ja, blejanje i smejanjekad leti dođeš iz Nemačke
Doneseš mi igračke i čokoladepa sa Tomasketom pališ do grada
ja se hvalim ispred zgradedon'o mi brat
I sat kuca i vreme letial' i dalje boli kad se setimi dalje boli kad skontamda više nikada nećeš hteti
Da zajedno pikamo "Robokapa"na glupavom Comodore-u 64cida mi puštaš Paca po celu nocdok ne popizde matorci
Ej, sećaš se kako sam sekao mali bojao olujekad čujem one stare topoleda huje, strahujemti kažeš, burazer tu je, ne brinia meni se čini, na nas srušiće se
Nisam kontao da sudbina znai drugačije da nam sruši sveda sruši sne, jer ljudi odlazečesto bez pozdravačesto bez obrazastide se svog odraza u ogledalu
Al' ja sam tvoj i ti si moji dalje nemam šta da dodamčoveče, krv nije vodabudi joj odan
RefrenBar nekad seti sebar nekad seti seonih dana od prevreme protićei vreme protićeal' sećanje ostaje
Dragi Miloše, loše jeznam da za tebe odavno prošlo jea prošlost je ta što grize meiza zavese, kad sklonim oblake
Burazer od tetke, a voleo samte k'o da smo rođenijedva čekao leto da dođeš mida i ja imam starijeg brata
Dobro se sećam tog danakad sam te zadnji put sreoleto 99, nebo prepuno pticaprepuna glavna ulicai ti koji guraš kolicau kolicima mezimca
Mala Mina, lepa je kao anđeojebote, moj se burazersa ženom spanđaodecu izrađao
Mic po mic, kontampost'o sam stricpogledi nam se srećuniko ni reči, stojimo i ćutimo
Toliko bih ti mnogo kazaoal' samo gledamtako bih ti se bacio u zagrljajal' mi neka beda u srcu ne da
A taj tvoj hladan pogled mei dan danas sećečoveče, par reči reče pa odeja se to veće spucaok'o stoka, solo, kući
Pitao se po sto putakako to ljudiodjednom postaju tuđii vrteo kroz glavu sve svojesnove od malena
Kako sam sanjaoda jednog dana moždazajedno odemona koncert Cypressa
Sanjao da jednoga danamožda zauvek budeš tugde sam sanjaoa onda se probudioi skontao da sam blesav
Kraj je priče i svakosledi svoju smernicuP.S. poljubi ćerkicu