Porque é longa a minha sedeTrago a alma insaciadaUma voz sem tom nem tempoAge oculta, p’la calada
Sou a solidão do tempoQuando o nevoeiro cerraSou a estranha flor ao ventoNo esquecimento da terra
Num intenso gesto de alma, souEsta pena de me achar tão sóTanto e tão poucoAi vida!
Porque é longa a minha sedeBusco a fonte desejadaUma voz sem tom nem tempoQue se oculta em mim, calada
Зашто је тако дуга моја чежњаДуша ми је остала празнаЈедан глас без звука у временуДела скривена у тишини
Тако сам усамљена у временуКада се магла спустиЈа сам чудан цвет на ветруЗаборављен на овој земљи
Упркос жестокој побуни у мојој души,ја сам тако тужна и усамљенаТако си велики и тако си малиЕх животе мој !
Зашто је тако дуга моја жудњаТражим извор те жудњеЈедан глас без звука у временуШта се то скрива у мени , тишино.