Hodaj
Naučila si živit, tico lijepaod svakoga ne primit ruku pomirenjai počinješ razumit' prvi putada jedno smo vani, a drugo smo iznutra
Hodaj! Nebo strpljive voliHodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvorii tko će to izvagat svaki putakoje riči vratit', a koje ćeš progucat
I straj te izgovorit nakon svegada godinama živiš s nekim koga ne znašHodaj! Nebo strpljive voliHodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori
Zašto nosiš oblak iza lipog licaviruj, bit će sve u redu,i za svako slovo ti ne traži krivcau sebi il' u meniu svemujer slomit' će nas to
Hodaj! Nebo strpljive voliHodaj! Možda se ipak sve u dobro pretvori