Udica
Udica se zadila za prste,taman ono koliko joj tribada se čovik siti da je dobrošto se nisan rodi kao riba
Kao riba s ljuskama o srebrašto se neda vanka iz dubinećutin di me išću ladna justapa se krijen doli od sudbine
Među rebra potonulog brodasa bandiron potonulog carstvasad je vije samo hladna vodazibaju je usnama bez glasa
Vidin kosti usnulih mornarazagrljeni s morem kako mučemore pusti vojsku neka spavato su samo dica daleko od kuće
Odore s botunima od srebraruzinavi mačevi u tminipa se spuštam moru među rebrada mu čujen sarce kako pini
Vidin kosti usnulih mornarazagrljeni s morem kako mučemore pusti vojsku neka spavato su samo dica daleko od kuće
Gledam kosti usnulih mornaramladu krv ća tribalo je prolitčujem more kaže Bogu falašto se nisan rodi kao čovik