Ljudmila (Noć kad je Tisa nadošla)
Spalio je juli senoa Tisa nezapamceno opalai otkrila sprud kraj slepak'o stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio ladjarpolu Rumun, polu Madjar, besni kerprema meni nikad zaonekako je znao, da mu volim kcer
Bodom sitnim kao prezlamoje ime je izvezla, stidljivoplavim koncem na gacicei pod karner spavacice, jedva vidljivo
Skrila camac mlada trskakoju mozes sa dva prsta povitimolila se Bogu suseda sto duze ne da im otploviti
Tu noc je Tisa nadoslaa na njoj nosnja raskosnasamo sandalice, prstencici u kosi vencic od ivanjskog cvecapa ipak, nije nesreca sto me se ona ne secama kakvi, nesreca je sto se ja nje secam
Nastavila voda rastinije htela naglas kazti, a znala jedrugog jutra sve po staromal' nikad da sladje garov zalaje
Zaklela me da je cekamda ce me se cela veka secatina promaji zar malakseima l' ista lakse neg' obecati
Tu noc je Tisa nadoslaa na njoj nosnja raskosnasamo sandalice, prstencici u kosi vencic od ivanjskog cvecapa ipak, nije nesreca sto me se ona ne secama kakvi, nesreca je sto se ja nje secam