Maria de la Lovrez
Zvala se Maria de la Lovrez,iz Meksika je bila, ljudi,to što pričam nije zez.Sreo sam jesred Jadranske obale.zna po naški, kakva sreća,dida joj je sa Lovreča,Bože hvala ti.I Mate, dobar si.
Gitaru sviro sam jojja dan i noća ona je nešto prekidalada je glumica i da mora kući poć.Reko sam - Hej!Ti naša jesi, budi Lassie.A ona reče:Moj Santana,ja ti odo za dva dananazad u Meksiko!
Maria, Maria!Svirajte mi, mariachi,uz gitaru srce, plači,moje ranjeno.Jer dijasporaljubav mi je uzela.Maria, Maria!
Svirajte mi, mariachi,uz gitaru srce, plači,moje ranjeno.jer taj Meksikofakat mi je daleko.
Od tada loše živim,visok mi tlak.Već mi je više puta došloda se bacim pod teretni vlak.Ali ne... pomogne kroz sapunice.Tražit ću je širom svijeta,preko UNCA, interneta.Ima još nade, zar ne?
Maria, Maria!Svirajte mi, mariachi,i uz trubu srce, plači,moje ranjeno.Jer dijasporaljubav mi je uzela.
Maria, Maria!Svirajte mi, mariachi,uz gitaru srce, plači,moje ranjeno.jer taj Meksikooooe fakat mi je visoko.