Respire
Approche-toi petit, écoute-moi gamin,je vais te raconter l’histoire de l’être humain.Au début y avait rien, au début c’était bien.La nature avançait, y avait pas de chemin.Puis l’homme a débarqué avec ses gros souliers,des coups de pieds dans la gueule pour se faire respecter,des routes à sens unique il s’est mis à tracer,les flèches dans la plaine se sont multipliées.Et tous les éléments se sont vus maîtrisés,en deux temps trois mouvements l’histoire était pliée.C’est pas demain la veille qu’on fera marche arrière,on a même commencé à polluer le désert.
Il faut que tu respires, et ça c’est rien de le dire.Tu vas pas mourir de rire, et c’est pas rien de le dire.
D’ici quelques années, on aura bouffé la feuilleet tes petits-enfants, ils n’auront plus qu’un œilen plein milieu du front ; ils te demanderont,pourquoi toi t’en as deux, tu passeras pour un con.Ils te diront, comment t’as pu laisser faire ça.T’auras beau te défendre, leur expliquer tout bas :« C’est pas ma faute à moi, c’est la faute aux anciens »,mais y aura plus personne pour te laver les mains.Tu leur raconteras l’époque où tu pouvaismanger des fruits dans l’herbe allongé dans les prés,y avait des animaux partout dans la forêt,au début du printemps, les oiseaux revenaient.
Il faut que tu respires, et ça c’est rien de le dire.Tu vas pas mourir de rire, et c’est pas rien de le direIl faut que tu respires, c’est demain que tout empire.Tu vas pas mourir de rire, et c’est pas rien de le dire.
Le pire dans cette histoire, c’est qu’on est des esclaves,quelque part assassins, ici bien incapablesde regarder les arbres sans se sentir coupables,à moitié défroqués, cent pour cent misérables.Alors voilà petit, l’histoire de l’être humain.C’est pas joli joli, et je connais pas la fin.T’es pas né dans un chou, mais plutôt dans un trouqu’on remplit tous les jours comme une fosse à purin.
Дишай
Приближи се, слушай ме, малко момче.ще ти кажа историята на човечеството.В началото нямаше нищо, всичко беше наред.Природата напредваше, нямаше начин.Тогава човекът дойде в своите големи ботуши,няколко ритника в лицето, за да добие уважение,започна да строи еднопосочни пътища,стрелките в планината се умножиха.И всички елементи бяха усвоени,с едно мигване историята беше оформена.Все още ще отнеме време преди да започнем да се връщаме назад,Дори започнахме да замърсяваме пустинята.
Трябва да дишаш, не е нужно да ти го казвам, известно ти е.Няма да умреш заради смях, това трябва да бъде казано.
След няколко години ние ще сме тези, отговорни за загубата на игратаИ внуците ни ще имат само едно окоИ ще те питат направо,защо имаш две от тези, изглеждаш глупаво.Ще те питат защо си позволил всичко това да се случи.Ще се защитите добре, ще им обясните с нисък глас:Вината не е моя, това е вината на нашите предци.Но няма да има някой, който да ти измие ръцете.Ще им разказваш за времената, когато си можелда ядеш плодове, докато лежиш на тревата наблизо,имаше животни из цялата гора,а през пролетта птичките се връщаха.
Трябва да дишаш, не е нужно да ти го казвам, известно ти е.Няма да умреш заради смях, това трябва да бъде казано.Трябва да дишаш, защото утре всичко ще е по-злеНяма да умреш заради смях, това трябва да бъде казано.
Най-лошото във всичко това е, че сме роби,а също и убийци до известна степен, но неспособнида погледнем към дърветата, без да се чувстваме виновни,наполовина разрушено, сто процента нещастни.Така че, виждаш ли, малкото, това е историята на човешкото съществуване.Не е толкова хубаво и не знам как свършва.Не си роден в зелева глава (не си намерен под цариградско грозде), а в дупкакоято се пълни всеки ден, като яма за тор.
Atme tief durch
Komm näher Kleiner, hör mir zu Kind!Ich werde dir die Geschichte der Menschheit erzählen:Am Anfang war nichts, am Anfang war alles gut.Die Natur gedieh, es gab keine Wege.Dann kam der Mensch an Land mit seinen schweren Schuhen.Fußtritte in die Fresse, um sich Respekt zu verschaffen.Er verfolgte eine Einbahnstraße.Die Pfeilmarkierungen auf der Ebene vervielfältigten sichund alle Elemente waren unter Kontrolle gebracht.Im Handumdrehen wurde die Geschichte unterworfen.Es wird nicht morgen das Erwachen kommen, wo man den Rückwärtsgang einlegt.Man hat sogar angefangen, die Wüste zu verschmutzen.
Du musst tief durchatmen, und es ist keine Kleinigkeit zu sagen:Du wirst dich nicht totlachen und es ist wirklich keine Kleinigkeit, das zu sagen.
In einigen Jahren wird die Sache gegessen sein.Und deine kleinen Kinder haben nur noch ein Auge.Ganz direkt werden sie dich fragen,warum du zwei davon hast und du wirst wie ein Arschloch dastehen.Sie werden dich fragen, wie du das geschehen lassen konntest.Du magst dich verteidigen, ihnen niedergeschlagen erklären,dass das nicht dein Fehler sei, sondern der deiner Vorfahren.Aber es wird niemand mehr da sein, um dir die Hände in Unschuld zu waschen.Du wirst ihnen von dem Zeitalter erzählen, als duFrüchte essen konntest, ausgestreckt auf dem Gras einer Wiese.Es gab überall Tiere im Wald.Am Frühlingsbeginn kamen die Vögel zurück.
Du musst tief durchatmen, und es ist keine Kleinigkeit zu sagen:Du wirst dich nicht totlachen und es ist wirklich keine Kleinigkeit, das zu sagen.Du musst tief durchatmen, morgen verschlimmert sich alles.Du wirst dich nicht totlachen, und es ist wirklich keine Kleinigkeit, das zu sagen.
Das Schlimmste an dieser Geschichte ist, dass wir Sklaven sind.Eine Art Mörder, hier absolut unfähigdie Bäume anzuschauen, ohne sich schuldig zu fühlen.Zur Hälfte das Priestergewand abgelegt , hundertprozentig erbärmlich.Also Kleiner, das ist die Geschichte der Menschheit.Sie ist keineswegs schön und ich kenne nicht das Ende.Du bist nicht hineingeboren in ein Kinderspiel, als vielmehr in ein Loch,das man jeden Tag füllt wie eine Jauchegrube.
Diši
Priđi mali, i slušaj me dečače,Ispričaću ti istoriju ljudskog rodaNa početku nije bilo ničega, na početku je bilo dobroPriroda je napredovala i nije bilo putevaOnda se čovek pojavio sa svojim velikim čizmamaŠutirao svakog u lice da bi ga poštovaliPočeo da pravi jednosmerne uliceStrelice su se namnožile u ravniciI svim elementima je zavladaoZa tren je skrenuo tok istorijeNećemo već sutra uspeti da se vratimo nazadPočeli su čak i pustinju da zagađuju.
Moraš da dišeš, to ne može dovoljno da se naglasiOd smeha nećeš umreti i to treba reći
Za koju godinu, šansa će biti propuštenaI tvoji unuci će imati samo jedno okoU sred čela i pitaće teZašto ih imaš dva, izgledaćeš glupoPotaće te zašto si to dozvolioDa bi se odbranio, objašnjavaćeš im sasvim tihoNisam ja kriv, to su skrivili starijiAli neće biti više nikoga da ti opere rukePričaćeš im o vremenu kad si mogaoDa jedeš voće opružen u travi na ivadiI bilo je životinja svuda u šumi,U proleće su se vraćale ptice
Moraš da dišeš, to ne može dovoljno da se naglasiOd smeha nećeš umreti i to treba rećiMoraš da dišeš, sutra će sve nestatiOd smeha nećeš umreti i to treba reći
Najgore u ovoj priči je to što smo roboviI u neku ruku i ubice, i nesposobniDa gledamo drveće a da se ne osetimo krivimDelimično obeščašćeni, sto posto nesrećniPa eto maleni, istorija ljudskog rodaNije baš mnogo lepa, a kraj joj ne znamNisi rođen u kupusu, nego pre u rupiKoja se svakog dana puni kao septička jama