Suze
I noćas gledam u zvezdePitam se šta je to sudbinaDrhtaj u grudimaZemlja večito žedna za suzamaI bol što obuzimaI noćas čekamo Godoa* na stepeništu metroaJa sanjam sivoA sanjao bih život
O Bože, čije to grehove skupo plaćamo,Čije dugove vraćamoSvi uzaludni ratovi, kišni dani bez dugeMladi životi na koje su čekale neke nove prugeViše ne gledaj svoj dom, anđeleUmrečeš od tuge
Zbog lažnog rodoljublja vršnjaci su ginuliA nisu ni kriviO Bože, ja priznajem, ja sam pička**Ja volim da živimA slike mašu sa zidova iako kažu da vreme letiMolim se suncu da nas se ponovo setiI kunem se Bogom vala nema tog idealaVrednog mog jedinog životaSvi veliki filozofi-utopisti, hvalaAl' mene ne teši ta spikaO patriotizmu dogme i lažne nauke
Ja znam da mrtvi plačuJer srcem čujem jaukeJecaju i kunu, pitaju zaštoJel' bilo vredno, jel' bilo vrednoReci to majci što je izgubila jedino čedo (reci)A mi i dalje živimo bedno i u očajuSuze za raju*** u starom krajuCelom svetu nek znajuNek znaju da se ovde pucaloI plakalo iz istog očajaNek znaju da ni dan danas ne znamoni razloga ni značaja
Rokao sam mikrofon u TuzliPrimili su me kao brataPa svima je dosta rataMržnja nije naša, već nam je data
O tata, reci zar danas treba da mrzimHrvata ili MuslimanaPa sve nas mući ista rana iz starih danaLjudi su ljudiBez obzira sa ovog ili onog meridijanaIste nas stvari plašeOprosti nam grehove naše
Oče naš**** ja nisam taj što znaal' nadam se da bar ti znašotkud toliki bol, suze i strahpepeo pepelu i prah opet posta'će prahal' ni'ko neće znati što je na brata pucao brat
E, MarčeloJadno je naše i povodljivo stanovništvoČovjek kad ništa nemaNajlakše mu je prodat' zajedništvo
Opet je uplakan cijeli BalkanImamo vel'ke nacije sa malo mozgaTvrde očeve i vođe oni su nam k'o droga
Cijelo vrijeme biramo loše sistemeDragi moji ljudiPa vrijeme je da se kreneNeću više metke da ispucavam za sumnjive pretkeNeću cijeli život da živim početke
Mamu vam jebemĐe god da krenemU Evropu, ljevo, desno, naprjed, izaTreba mi viza
I naša je glupost strah i neodlučnostVećinska želja da smo u mentalitetu selaTaman dobro krenemoPa u mržnju skrenemoNemamo strpljenja za nove pa onda venemoZaboravili smo kako se smijatTi mišići na licu namse jednostavno ne mičuHej, evo gaKad estradu vidimI opet nestane,Kad se sjetimĐe živim...
Oče naš...