Dodiri od stakla
Ti još uvijek znaš branit’ me k’o ludkad o meni svašta govore,za svaku tešku riječ,ti bit ćeš prijeki sudda meni nikad loše ne bude.
Tu jednu mušku suzu,ponijet’ ću na duši.K’o kamen bit’ ću ja,znam što noćima me guši.Samo okreni se i idi,nek’ niko ne vidikoliko značiš mi.
Još se porežemna tvoje dodire od stakla.Nikada se jaiz tvog srca nisam makla.
I još branim te,a znam da istina je takva.Ja nisam živa,od kad tvoja me je ruka dotakla.
Tvoja me je ruka dotakla…