Поречко моме

Момиче мајке збореше:Мајко ле, мори, мајко ле,Мрва си легнаф сонувафИ видоф кале Радино;

Под кале поље зелено,На поље оро големо.На танац орли играју,Радино кале певају.

На кале сокол, сив сокол,Со голем глас ми кликаше,На Пореч с' крило махаше,На мене младо збореше:''Не ли те жалко момиче,Момиче, зумбул девојче,Сокол ће да ти одлетна.''

Ој, леле, леле, мајко ле!Коде ми сокол збореше,Радино кале светлеше,А коде сокол одлетналРадино кале помркнал!

На ћерка мајка збореше:Ћеро ле, чупе, малено,Тој што је оро големо,Што ће га орли теглити,Оној су српски комити!

Тој што ти сокол одлетнал,Ој, леле, туго, туго ле,Оно је Мицко војвода!Одлетнал сокол-газијаУ краљска земља Србија,Да српског Краља прашујеЗа наши јади казује:''Бре, Краље, татко, татко ле,Праћај ни твоје соколе.''