Pravo kroz vetar
Sedim u kafiću, ljude posmatram sa straneI vremena se sećam kad sam im'o dane tamneKada nisam znao gde ću, svuda pakao i sranjeKad sam maštao o sreći, život merio na graneSa drugom se srećem - tako priča i polaziBučno kreću se vozovi - nijedan slučajni prolaznikNa sve strane lažem zašto nema te u školiI ne znam šta da kažem kada pitaju me tvojiA kući da ne zove profi kao rek'o sveKao bolestan si gadno, da ti stalno nosim lekoveA sad mi brzo pričaj zašto zvao si me ovdeOvo nam je štek za frku i mnogo gadan problemPokazuje mi ruku - "Znam, zato te i zovemJer ti verujem k'o drugu, jer sam počeo da se bodem"Šta, ne verujem, u venu si se puk'oSjeb'o sam se skroz, tako krenuo i navuk'oŠta "tako krenuo i navuk'o" - je l' sam ja to dobro čuoPa ti si takve tuk'o, maltretirao i pljuv'o"Znam da jesam, znam sve, ovo je greškaVeruj, znam i naš dogovor i tu granicu sam preš'o"Brate, biće teško, al' sam s' tobom od početkaZa sve ima leka - idemo treninzi k'o nekadJer ovde stoji jedan i za pakao spremanČeka da krene uz tebe na bilo koju nemanOd tad prošle su godine, al' brate, isto mi nedostaješJer ljude s' takvim srcem više ne upoznajemBesponosno se sećam dok gledam put nebaZato ako bude frke gore - tu sam, zovi ako treba!
Ref. Da li znaš kako živim svaki danI još uvek nasmejanKroz ovo more problema ja plovim pravo kroz vetar!
Srećem ortaka iz kraja - on je na dopu godinamaPriča ostao je bez stana, pa sad po hodnicima spavaNekad je bio lik do jaja, mog'o si se zakleti u njegaA sad tu stoji krezav i bedan, zenke k'o da nemaA sećam se kad smo bili deca koliko smo se gadili svegaDok smo gledali starije džankije kako propadaju od redaMogao sam tada glavu da dam da nas druga sudbina čekaA sada kada ga pogledam samo pomislim: "Kakva šteta"I savest me izjeda jer se tripujem da sam mogaoDa mu pomognem da se izvuče 'mesto što sam ruke digaoDa sam ga barem druknuo, pa tek onda da sam ustuknuoBarem njegovi da su saznali pre nego što se prvo puknuoSada bi i oni bili živi, a on bi imao neku šansuDa su ga poslali u Moskvu dok još nije bilo kasnoA ja sam samo gledao i ćutao, i pustio ga da veneMislio sam shvatiće, da će moći da se preneDa neće dozvoliti da se sjebe, da je to samo trenutna fazaNisam znao šta je đavo - stvar od svakog jačaI sad na ivici plača nemoćno gledam drugaraOva moja prokleta duša, jedna gnojava ranaI zato želim reći vama kojima je gudra do jajaDa se ne zajebavate jer ćete sjebati i one koje voliteDa nećete moći da se vratite i ako tripujete da možeteJer i oni što su propali su isto tako misliliA sad su samo grobovi, gorki tripovi i sećanjaNe na ono što su bili već na ono što su postali..
Ref. Da li znaš kako živim svaki danI još uvek nasmejanKroz ovo more problema ja plovim pravo kroz vetar!