Djede Niko
Podgorica toga jutra preko 35 u hladu,djede Niku iz garaže šklapnuli smo Ladu.kod Albanca dva bidona kupismo normala,gore glavu, ključ u bravu, pravac Magistrala.
Kad u retrovizor viđesmo Cetinje,šoferšajbna pruži pogled na debelo more sinje.U Brajiće stadosmo te primismo ženu,zlo ni jutro Crnogorci, čujete l' sirenu?
Kakva li su ono na nas plavo-bijela kola?Da to nije kuku nama cetinjska patrola?Prva, kuplung, druga, treća, ruski ti je mjenjač silagari Lada niza stranu kano da je gorska vila.
Strma džada, piči Lada, kano da je soko tica,zakukala ona žena sa zadnjaga sica,prepala se svojoj glavi, misli došli crni dani,pa nas Ćetnom majkom kune: "Đeco, puštajte me vani!"
Đe si sada, kada treba, nesvrstani Gali ButrosĐetićima ljudska prava da zaštitiš jutros
Utekosmo Ladom lako, a golf osta iza kamionaZavikasmo jedan drugom: "Nas i Rusa 300 miliona!"( ih, minimum...)
Jednosmernom do parkinga kod budvanskih vrataNabačismo mi Versace, kilo žutog oko vrataPa kad viđesmo mi u toples bijele cure beogradskeReakcije naše bjehu spontane i automatske(bre)
Privedosmo na brzinu neke od njih iza Mogren plažeU po' posla, đede Niko, fatamorgan' se prikažeTe nam reče: "Ža' mi nije, te ja Ladu dadoh vamaŽao mi je, đeco, te ne mogu u par s vama"
Ne kukaj nam đede Niko, vratićemo LaduNa Mogrenu nać'emo ti udovicu mladu
Nazad Ladom vratismo seDjizo, Saki, ja i KnezSlušali smo usput nekicrnogorskije džezKnez like jazz, we like jazz