Nada
Pred nama put i iza nas,kao stari drug, kao pas,kao što oblak još prati sjena,kao lovac, k'o vjerna žena.
Kad odu svi,u kasni sats nama samo još vinski brat,prođe ponoć i kiša padaona kuca na vrata grada.
Nada, kad je kasni film pri kraju,nada, kad se gosti opraštaju,nada, ulice kad utonu u san.Sve gasne, samo gori nada.
Pred nama put, oko nas mrakkao putokaz, kao znakmalo svjetlo, dom u planini,glas iz tame, grom u daljini.
Nada...
Nada, zadnja slika, zadnji prizornada, kad se gasi televizornada, s mukom kada dočekamo dan,svi kasne, ali nikad nada.Ali nikad nada.